Digitalno preduzetništvo u Srbiji nema sistemsku podršku za razvoj

Ako infrastruktura u državi ponekad ne nudi povoljne uslove za kompaniju koja je na početku svog poslovanja, mogućnosti digitalnog preduzetništva su sa druge strane gotovo neograničene. Digitalno preduzetništvo je forma poslovanja koja omogućava osnivaču da prodaje digitalne proizvode, odnosno usluge, domaćem ili inostranom tržištu.

Član Udruženja mladih privrednika Srbije (UMPS) Stefan Conić, koji je lansirao platformu SDR Hire koja se bavi pružanjem digitalnih usluga, ističe da bi trebalo napraviti razliku između digitalne prodaje proizvoda i prodaje digitalnih proizvoda.

“Preduzetnik može da prebaci svoju prodavnicu školske opreme online, na primer, i uvede mogućnost kupovine preko vebsajta. I ovo je primer tradicionalnog preduzetništva koje se prebacuje na digitalni kanal. S druge strane, digitalni preduzetnik stvara neki softver, neku softversku, digitalnu uslugu ili digitalni proizvod, koji onda najčešće plasira digitalnim kanalima. Neki primeri digitalnih proizvoda su Ebook, online kurs, uživo predavanje, vebinar i slično”, objašnjava Conić.

Takođe u digitalno preduzetništvo spadaju i digitalne usluge, kao što su programiranje, veb dizajn, SEO usluge, pisanje članaka, pisanje e-mail marketing kampanja i mnoge druge. Najčešće se ponuda i tražnja za ovakvim uslugama nalaze na sajtovima kao što su Upwork, Fiverr, Freelancer.

Prema rečima našeg sagovornika, u Srbiji postoji izuzetno veliki potencijal razvoja digitalnog preduzetništva, jer većina novih preduzetnika najčešće gleda to kao prvu opciju.

“Rekao bih da ćete retko naći nekoga ko želi da otvori mesaru, ali ćete vrlo lako naići na osobu koja nudi usluge pisanja ili pravljenja vebsajtova. Iz perspektive želje, ambicije i inovativnosti, ne mislim da postoji manjak ljudi spremnih da se upuste u digitalno preduzetništvo. Ali, s druge strane, u velikoj meri je sistemski onemogućeno ljudima koji se generalno bave preduzetništvom da budu uspešni u tome, digitalnim preduzetnicima još manje. Ne postoje edukacije o preduzetništvu, o poreskom sistemu. Banke na preduzetnike gledaju kao na kreditno nesposobne pojedince, dok u Srbiji ne funkcioniše poslovni model pretplate”, naglašava Conić.

Iako ima velikog potencijala za zaposlenje, digitalno preduzetništvo u Srbiji još uvek nije dovoljno prepoznato kao poslovni model.

“Većina preduzetnika koje znam jesu mladi ljudi, iako je nezgodno definisati kategoriju „mladi“. Preduzetnici koje poznajem i o kojima govorim su većinom ljudi u svojim dvadesetim i tridesetim, pa i četrdesetim godinama. Čak znam za jednog „mladog gospodina“ koji je u svojoj 60. godini započeo vebinar biznis. Generalno posmatrano, rekao bih da mladi u Srbiji jesu uključeni u digitalno preduzetništvo, ali u nedovoljnoj meri”, ocenjuje član Udruženja mladih privrednika Srbije.

On dodaje da su glavni problemi razvijanja preduzetništva u Srbiji to što je ovaj način poslovanja nedovoljno promovisan kao karijerni put.

“S jedne strane, biti preduzetnik je anatemisano kao težak i nestabilan život, a sa druge strane rezervisano za neke ljude čije su prilike potpuno drugačije od naših. U osnovnim i srednjim školama mislim da se retko govori o preduzetništvu kao pozivu, a na fakultetima još manje. Sve ovo dovodi do činjenice da se mali broj ljudi odvaži da se okuša u preduzetništvu. Potom ti ljudi naiđu na infrastrukturne poteškoće koje ih još više odvrate od ovog puta, i na kraju dobijemo šaku pojedinaca koji pokušavaju da istraju u svojim idejama i ambicijama. Ono što se najčešće zaboravlja je da su sve kompanije u kojima su ljudi zaposleni (kao podrazumevani karijerni pravac) upravo nastale iz preduzetničkih poduhvata svojih osnivača nekih pet, 10, 20 ili možda i 100 godina ranije”, kaže Conić.

Mladi u Srbiji, koliko god godina da imaju, jesu uključeni u digitalno preduzetništvo. Oni stvaraju, inoviraju, trude se da stvore sebi i ljudima oko sebe bolje prilike i razvijaju inovativna rešenja za globalne probleme, uprkos svim izazovima koje imaju na tom putu.

“Smatram da je digitalno preduzetništvo u Srbiji već uveliko razvijeno, kada su u pitanju različiti poslovni modeli, broj ideja, sposobnosti ljudi i količina ponude digitalnih proizvoda iz Srbije. Ono što manjka je infrastruktura koja će omogućiti digitalnim preduzetnicima, kao i onim običnim, da bez muke započnu svoje poslovne poduhvate, edukuju se, izvoze svoje digitalne proizvode ili usluge iz Srbije i uopšteno budu podržani od strane javnog mnjenja, obrazovnog, poreskog, bankarskog sistema, zdravstvenog sistema”, zaključuje Stefan Conić.