Kako se oporezuju donacije na internetu?

Prema zakonu o porezima na imovinu, donacije odnosno pokloni u vrednosti do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini, primljeni od istog lica, se ne oporezuju.

Iz ugla davaoca postoji razlika da li donaciju daje fizičko ili pravno lice. Ukoliko donaciju daje fizičko lice, ono nema nikakvu dalju obavezu plaćanja poreza, već se ta donacija oporezuje isključivo porezom na poklon sa aspekta primaoca, ukoliko je iznos veći od 100.000 dinara.

Poreski savetnik Đerđ Pap kaže da se na donacije plaća porez na poklon u visini od 2,5 odsto vrednosti donacije ukoliko je primalac fizičko lice ili neki oblik udruženja građana.

Način „primanja“ donacije (preko Paypala, uplatom na tekući račun ili nekako drugačije) ne utiče na postojanje obaveze plaćanja poreza. Ukoliko donaciju prima privredno društvo (pravno lice ili preduzetnik) donacija se smatra prihodom privrednog društva koji ulazi u njegov ukupan prihod.

U skladu sa zakonom, pravno lice može da prizna kao trošak u poreskom bilansu izdatke za zdravstvene, obrazovne i druge namene u visini do pet odsto ukupnog prihoda u kalendarskoj godini.

Ukoliko visina donacija jednog pravnog lica prelazi pet procenata prihoda, izdaci preko pet odsto se ne priznaju u poreskom bilansu, odnosno na te izdatke se plaća 15 odsto poreza na dobit. U slučaju preduzetnika to je 10 odsto poreza na prihod od samostalne delatnosti. Na primer, ukoliko je prihod pravnog lica u jednoj kalendarskoj godini 10 miliona dinara, to pravno lice može da ima izdatke za donacije u visini od 500.000 dinara na koje neće platiti nikakav porez.

Da bi se pet odsto priznalo kao rashod u poreskom bilansu potrebno je da budu ispunjena dva uslova u vezi sa donacijama.

Prvi uslov je da su izdaci izvršeni licima registrovanim za te namene, u skladu sa posebnim propisima (npr. donacija humanitarnom udruženju koje je registrovano u APR-u kao humanitarno udruženje), kao i da primalac dobara ili usluga navedena davanja koristi isključivo za obavljanje delatnosti.

Đerđ Pap navodi da ako fizičko lice primi neki prihod treba pre svega utvrditi prirodu tog prihoda, dakle da li je to donacija ili prihod od vršenja neke delatnosti.

“Pošto je obaveza fizičkog lica da podnese odgovarajuću poresku prijavu, na obvezniku je da opredeli koja vrsta prihoda je u pitanju. Poreska uprava, naravno, može u sprovedenom poreskom postupku eventualno utvrditi da fizičko lice nije tačno prijavilo o kojoj vrsti prihoda se radi i ovlašćena je da utvrdi drugu vrstu prihoda (i oporezivanja)”, objašnjava Pap.

Za davanje donacije nije neophodan ugovor o donaciji u pisanoj formi. Međutim, u slučaju poreske kontrole, donator treba odgovarajućom dokumentacijom da dokaže nastale izdatke (zahtev za davanje donacije, potvrda primaoca donacije o iznosu, vremenu primanja i nameni dobijene donacije, javno objavljen oglas za prikupljanje donacija i sl.).

Novčane donacije nisu predmet oporezivanja PDV-om.

Naš sagovornik objašnjava da, ukoliko je davanje donacije u robi za koju je privredni subjekt prilikom nabavke imao pravo na odbitak prethodnog poreza, prilikom njenog poklanjanja obveznik je dužan da obračuna PDV.

PDV se obračunava na poresku osnovicu koju čini nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa, u koju nije uključen PDV.