Koje propuste Poreska uprava prihvata kad odobrava nastavak plaćanja reprograma na rate?

Svi privrednici u Srbiji koji su se 2020. godine opredelili za petomesečno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa već su otplatili polovinu svog duga na rate. Plaćanje je počelo 10. februara prošle godine.

Međutim, da bi ostvarili pravo na plaćanje reprograma na rate privrednici su morali da ispune i određene uslove. Jedan od najspornijih uslova, zbog kojeg je mnogima ukinuta ova mogućnost, je smanjenje broja zaposlenih za više od 10 odsto.

U skladu sa Uredbom Vlade Srbije, privredni subjekt gubi pravo na direktna davanja iz budžeta Republike Srbije i na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa ukoliko je, primera radi, u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate davanja, smanjio broj zaposlenih za više od 10 odsto.

Prestanak radnog odnosa zaposlenog po svim osnovama uračunava se u ovo ograničenje od 10 odsto, odnosno nijedan od razloga, osim navedenog u Uredbi Vlade Srbije, ne znači da će firma biti izuzeta iz definisanog ograničenja.

Predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ Snežana Mitrović navodi da, nažalost, zbog neprecizne definicije u samoj Uredbi, odnosno zanemarivanja načela fakcititeta – “suštine iznad forme” prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, nije uzeto u obzir smanjenje broja zaposlenih usled “više sile”.

“Na primer, može da se desi smrt radnika ili odlazak u invalidsku penziju, ili da se za radnika koji je bio na bolovanju uopšte nije koristilo direktno davanje. Sve ovo ne bi trebalo smatrati osnovom smanjenja broja zaposlenih u svrhu gubljenja prava na direktno davanje i fiskalne pogodnosti”, smatra Mitrović.

Najdrastičniji primer u prilog ukidanja plaćanja reprograma na rate je, prema rečima predstavnika Udruženja “Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije” (ZPPS), smrt zaposlenog.

“Postoje primeri koji se ne tiču grešaka već, po našem mišljenju, nesavesnog postupanja Poreske uprave i Ministarstva finansija, a koji se tiču potraživanja kompletno isplaćene sume za minimalce sa kamatama čak i kad je u pitanju smrt zaposlenog jer ‘uredba ne prepoznaje smrt’”, navode naši sagovornici.

Oni dodaju da su skrenuli pažnju i Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija da je ovakvo postupanje skandalozno.

“Najviše nas je potresao primer gospodina kojem je iznenada preminuo sin u porodičnoj firmi, da bi Poreska uprava to tretirala kao smanjenje broja zaposlenih i potraživala sav novac nazad, iako je firma uredno platila sve doprinose vezano za neto isplate. Takvih slučajeva je bilo svega 17 stoga je nejasno zašto takva odredba nije korigovana”, ističu iz Udruženja.

Prema rečima predstavnika Udruženja ZPPS, kao i Poreske uprave, najčešće greške koje privrednici prave pri vraćanju reprograma na rate su uglavnom tehničke prirode – greška u pozivu na broj, nalog koji ne prođe poslednjeg dana već sutradan, i slično.

Iz Poreske uprave kažu da kada je reč o ovakvim greškama privrednici ne gube pravo na plaćanje na rate.

“U slučaju da dužnici nisu platili ratu na vreme postoji mogućnost da pošalju molbu za plaćanje duga na rate, ali ne kao reprograma koji je odobren za vreme pandemije virusa Covid-19, već kao opštu molbu za plaćanje duga na rate”, navode iz Poreske uprave.

Poreska uprava može odobriti određen broj rata u zavisnosti od visine duga, a najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci.

Odlaganje dugovanog poreza pravnim licima može biti odobreno u slučaju da dug iznosi najmanje pet procenata ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, odnosno pet odsto godišnjeg paušalnog prihoda.

Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično odložiti plaćanje dugovanog poreza pod uslovom da njegovo plaćanje za obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje ili nanosi bitnu ekonomsku štetu.