Kakav je poreski tretman zajmova u kriptovalutama?

Novo tumačenje Ministarstva finansija otvara važna pitanja za sve kompanije koje u poslovanju koriste kriptovalute, posebno kada je reč o pozajmicama iz inostranstva i poreskim obavezama koje iz toga proizilaze.

Prema mišljenju Ministarstva, klasična pravila oporezivanja kamata, koja podrazumevaju porez po odbitku od 20 odsto na prihod nerezidenta, ne primenjuju se uvek na isti način kada je u pitanju zajam u kriptovaluti.

Uobičajeno, Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje da se ovaj porez obračunava i plaća na kamate koje domaće pravno lice isplaćuje inostranom partneru, osim ako međunarodni ugovori ne predviđaju drugačije.

Međutim, u konkretnom slučaju koji je bio predmet tumačenja, domaći obveznik je zaključio ugovor o zajmu sa nerezidentnim pravnim licem radi kupovine nepokretnosti u Srbiji, pri čemu je pozajmica isplaćena u kriptovaluti, odnosno digitalnoj imovini. Ugovorom je predviđeno da se na taj iznos obračunava kamata na godišnjem nivou, a obveznik je u obavezi da vrati glavnicu uvećanu za kamatu, takođe izraženu u kriptovaluti.

Ono što ovaj slučaj čini specifičnim jeste računovodstveni tretman takve obaveze. Naime, u skladu sa propisima i ranijim tumačenjima Ministarstva, zajam u kriptovaluti ne tretira se kao klasičan zajam, već kao finansijski derivat. To praktično znači da se vrednost obaveze ne posmatra statično, već se na godišnjem nivou usklađuje sa njenom fer vrednošću, odnosno tržišnim kretanjima vrednosti kriptovalute.

Tako se tokom trajanja zajma beleže i dobici i gubici, koji proizilaze iz promene vrednosti digitalne imovine, a sve to se evidentira kroz bilans uspeha. Kamata, koja je ugovorena, ne posmatra se odvojeno kao klasičan prihod od kamate, već ulazi u ukupnu promenu fer vrednosti finansijskog derivata.

Pitanje koje se postavlja je da li u trenutku vraćanja ovakvog zajma, kada se isplaćuje ukupan iznos koji uključuje i glavnicu i efekte promene vrednosti, postoji obaveza obračuna i plaćanja poreza po odbitku?

Ministarstvo finansija objašnjava da ukoliko obveznik u svojim knjigama ovu obavezu vodi kao finansijski derivat, koji se redovno usklađuje po fer vrednosti, i ako se sve promene vrednosti (uključujući i kamatu) evidentiraju kroz bilans uspeha, onda isplata celokupnog iznosa nerezidentu ne podleže porezu po odbitku.

Drugim rečima, suština je u načinu evidentiranja. Ako se transakcija posmatra kao klasičan zajam sa kamatom, poreska obaveza bi postojala. Ali ako se, u skladu sa propisima, tretira kao finansijski derivat, onda se i poreski tretman menja – i porez po odbitku se ne primenjuje.

Ovakvo tumačenje praktično potvrđuje da regulator prepoznaje specifičnosti kripto-transakcija i njihov uticaj na tradicionalne poreske kategorije, ostavljajući prostor za drugačiji tretman u odnosu na klasične finansijske instrumente.