Nova pravila za poresko računovodstvo od 25. aprila

Novi pravilnik o poreskom računovodstvu, donet na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, detaljno uređuje način vođenja evidencija, kontrolu podataka i postupanje poreskih organa u 2026. godini. Ovim dokumentom propisuje se čitav sistem propisa za sve javne prihode koje naplaćuju Poreska uprava i lokalne samouprave, od osnovnih evidencija do načina čuvanja podataka i odgovornosti unutar sistema.

U fokusu pravilnika su računovodstvene evidencije koje čine glavna knjiga, dnevnik glavne knjige, pomoćne knjige i njihovi dnevnici. Sve se vodi po principu dvojnog knjigovodstva, što znači da se svaka promena istovremeno beleži na dva računa – jedan se zadužuje, a drugi odobrava.

Evidencije se vode za period fiskalne godine, od 1. januara do 31. decembra, s tim što pomoćne knjige mogu obuhvatiti i duži vremenski period. Knjige se, po pravilu, otvaraju na početku godine ili tokom godine ako se uvede novi porez ili dođe do organizacionih promena.

Sve evidencije vode se u elektronskom obliku. Poreski organi su dužni da koriste softver koji omogućava kontrolu unosa, ispravnost podataka, analizu promena i trajno čuvanje informacija, uz zabranu brisanja već proknjiženih transakcija. Sistem mora omogućiti različite nivoe prikaza podataka, od detaljnih do kumuliranih, kako bi se olakšala kontrola i uvid u stanje poreskih obaveza.

Glavna knjiga predstavlja centralnu evidenciju u kojoj se sve promene beleže hronološki i sistematično. Ona sadrži podatke o računima, iznosima dugovanja i potraživanja, opisima promena, datumima i drugim bitnim elementima. Uz nju se vodi i dnevnik glavne knjige, koji daje vremenski pregled svih proknjiženih promena i služi za usklađivanje podataka tokom godine i prilikom izrade godišnjih izveštaja.

Posebnu ulogu imaju pomoćne knjige, koje se vode pojedinačno za svakog poreskog obveznika. One sadrže analitičke račune i beleže sve obaveze i uplate, uključujući poreze, kamate, povraćaje i preknjižavanja. Svaka obaveza može biti vezana za jedinstveni broj odobrenja za plaćanje. Na ovim računima se razdvajaju dugovanja i uplate, a podaci se vode po teritorijalnom principu i nivou javnih prihoda.

Dnevnik pomoćne knjige obezbeđuje hronološki pregled svih promena sa analitičkih računa, pri čemu svaka transakcija ima jedinstvenu vezu sa evidencijom u glavnoj knjizi. Pored toga, poreski organ vodi i posebne pomoćne evidencije, među kojima je najznačajniji „Upit stanja“. Ova evidencija služi za utvrđivanje dugova, obračun kamate, praćenje rokova dospeća, kao i za pripremu izveštaja i izdavanje uverenja.

Pravilnik posebno naglašava značaj usklađivanja podataka. Najmanje jednom godišnje, a obavezno prilikom izrade godišnjih izveštaja, vrši se provera da li su podaci u glavnoj knjizi, pomoćnim knjigama i pratećim evidencijama međusobno usklađeni. Zbirni iznosi moraju se poklapati, kako bi se obezbedila tačnost i pouzdanost sistema.

Kao osnov za svako knjiženje služi računovodstvena isprava – elektronski ili pisani dokument koji potvrđuje nastalu promenu. To mogu biti poreske prijave, rešenja, izveštaji Trezora, interni izveštaji sistema i drugi relevantni dokumenti. Posebno mesto imaju elektronski izveštaji koji se automatski generišu u sistemu i sadrže digitalni potpis, čime se garantuje njihova verodostojnost.

Ispravke u papirnoj dokumentaciji mogu se vršiti samo na propisan način, uz jasno označavanje i potpis ovlašćenog lica, dok se elektronska dokumenta ne smeju menjati – umesto toga se poništavaju i izdaju nova.

Takođe, novi pravilnik o poreskom računovodstvu razrađuje jedan od glavnih dokumenata u sistemu – nalog za knjiženje, koji predstavlja osnovu za svako evidentiranje promena u poreskim knjigama. Reč je o dokumentu koji nastaje isključivo na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava i bez kojeg nema upisa u glavnu ili pomoćne knjige.

Nalog za knjiženje, po pravilu, postoji u elektronskoj formi, dok se papirni oblik koristi samo izuzetno. Njegovo sastavljanje mora vremenski pratiti samu promenu – datum izrade ne sme biti kasniji od datuma knjiženja, osim u specifičnim situacijama, poput odloženog plaćanja poreza ili kod akciza, gde obaveza plaćanja može dospeti pre podnošenja prijave.

Svaki nalog se izdaje u trenutku nastanka promene i na osnovu dokumentacije koja pristiže u poresko računovodstvo – od poreskih prijava i rešenja do izveštaja Trezora.

Strukturno, nalog za knjiženje podeljen je na dva dela. Prvi deo sadrži osnovu za knjiženje, opis transakcije, kao i sintetičke račune i iznose koji moraju biti u ravnoteži. U njemu se razlikuju vrste promena – da li je reč o uplati ili o poreskoj obavezi.

Obaveze se knjiže tako što se određeni računi odobravaju, a drugi zadužuju, dok je kod uplata postupak obrnut. Drugi deo naloga odnosi se na analitičke kartice poreskih obveznika i sadrži podatke o datumu knjiženja i dospeća.

Pravilnik precizira i način čuvanja dokumentacije. Po isteku fiskalne godine većina isprava se čuva u elektronskom obliku, uz mogućnost štampanja po potrebi. Istovremeno, uređuje se i način plaćanja poreza – najčešće novčanim putem, preko propisanih računa i platnih institucija, ali i kroz alternativne modele.

Poreske obaveze, naime, mogu biti izmirene i bez novčanog plaćanja. Zakon prepoznaje kompenzaciju, konverziju duga u vlasnički udeo države, davanje umesto plaćanja ili prenos imovine u javnu svojinu. Svaki od ovih načina ima precizno definisan trenutak kada se smatra da je obaveza izmirena – bilo da je reč o danu uplate, donošenju rešenja ili overi sporazuma.

Posebna pažnja posvećena je i evidentiranju tih uplata. Ukoliko dođe do kašnjenja u knjiženju u odnosu na stvarni datum izmirenja obaveze, poreski organ je dužan da stornira kamatu koja je u međuvremenu obračunata.

Kada je reč o uplatama preko banaka i drugih platnih institucija, pravilnik propisuje mehanizam knjiženja. Ukupna uplata se evidentira tako što se zadužuje račun novčanog prometa, a odobrava račun obveznika, uz istovremeno beleženje na analitičkoj kartici. Za ove transakcije koriste se posebne šifre, što omogućava lakšu identifikaciju i kontrolu.

Poseban segment odnosi se na kompenzaciju, koja omogućava da se poreske obaveze izmire usklađivanjem sa potraživanjima prema državi. I u ovom slučaju postoje jasno definisani računovodstveni koraci i posebne šifre koje označavaju ovu vrstu transakcije.

Pravilnik stupa na snagu 25. aprila, ali će se pojedine odredbe primenjivati od 1. januara 2027. godine.