Privrednici ponovo dobijaju poreski kredit?

Uprkos i ovogodišnjem rastu broja novih privrednika i preduzetnika u Srbiji, većina teško “preživi” prve tri godine uglavnom iz finansijskih razloga.

Jedan od načina pomoći privredi bila bi i neka vrsta poreskog kredita za investicije u osnovna sredstva.

U najnovijoj Sivoj knjizi koju je objavio NALED nalaze se preporuke državnim institucijama za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji 2024. godini. Predlog autora Sive knjige je upravo vraćanje poreskog kredita radi podsticanja ulaganja u razvoj poslovanja, uključujući i dalje širenje obima bezgotovinskih plaćanja.

Analitičari u Sivoj knjizi naglašavaju da je potrebno je izmeniti Zakon o porezu na dobit pravnih lica tako da se ponovo propišu poreski krediti za ulaganja u osnovna sredstva.

Predlog je da poreski kredit za sva pravna lica i preduzetnike, poreske obveznike, iznosi 100 odsto od izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu.

U preporukama Ministarstvu finansija u vezi sa poreskim kreditom stoji i predlog da poreski obveznik ima pravo da koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina bez vremenskog ograničenja, odnosno najkraće u narednom roku od pet godina, što je rok uobičajen u uporednoj pravnoj praksi.

U slučaju vremenskog ograničenja, trebalo bi predvideti da se poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva koristi redosledom po kome je nastalo pravo na poreski kredit. Ovakvim rešenjem bi se stimulisali poreski obveznici da vrše značajnija ulaganja u osnovna sredstva i u modernizaciju procesa rada.

Pre izmena iz 2013. godine, članom 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica bili su propisani slučajevi u kojima poreskom obvezniku može da se umanji poreska obaveza po osnovu ulaganja u osnovna sredstva.

Zakon je omogućavao pravnim licima da koriste kao poreski kredit 20 odsto izvršenog ulaganja, odnosno 40 procenata za mala pravna lica. Tada su bila samo mala, srednja i velika pravna lica, dok je razvrstavanje i na mikro po veličini uvedeno kasnije. Umanjenje je moglo da bude najviše do 50 odsto obračunatog poreza (kasnije je smanjeno na 33 odsto), odnosno 70 procenata za mala pravna lica.

Ako u istoj godini umanjenje po osnovu poreskog kredita premašuje 50 odsto, odnosno 70 procenata obračunatog poreza za tu godinu, razlika se mogla preneti u sledeće godine, i tako u narednih 10 godina.

“Izmenama Zakona iz decembra 2013. ova olakšica je potpuno ukinuta, a povećani su isključivo brojni podsticaji kod novoosnovanih subjekata, čime su sve postojeće kompanije stavljene u nepovoljniji položaj nego ranije”, ističu ekonomisti u preporukama za ministarstvo finansija.

Direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS), Srđan Drobnjaković kaže da treba tražiti vraćanje poreskih olakšica za privredu.

“Ne insistiramo isključivo na starom rešenju, već treba pronaći šta je to što je prihvatljivo za državu, ali isto tako i za privredu. Takođe, delatnosti koje su u težoj situaciji, kao što su tekstilna industrija i određeni zanati treba da imaju razne druge poreske olakšice”, navodi Drobnjaković.

Ukidanje ovog poreskog kredita negativno je uticalo na kvalitet proizvoda i usluga, konkurentnost domaće privrede, kao i na otvaranje novih radnih mesta, budući da privredna društva koja nabavljaju novu opremu, mašine i alate, po pravilu, zapošljavaju nove zaposlene da rade na tim sredstvima.

“ Poreskim kreditom bi se preduzeća stimulisala da sprovode značajnije investicije, otvaraju nova radna mesta i ulažu u modernizaciju procesa rada”, zaključio je Drobnjaković.