U suzbijanju sive ekonomije prednjače Švajcarska i Austrija, problem najveći u zemljama u razvoju

Jedan od razloga zbog kojih u Srbiji od 1. maja počinje e-fiskalizacija jeste i suzbijanje sive ekonomije. Međutim, sa ovim problemom su se borile i zemlje u regionu, neke uspešnije, a neke manje uspešno.

Šef jedinice za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Marko Danon kaže da siva ekonomija predstavlja specifičan izazov – počev od toga što ne postoji jedna univerzalno prihvaćena definicija, preko toga da u skladu sa tim postoji i veći broj metodologija koje se koriste za njeno merenje, do toga da je ona zapravo rezultat mnogobrojnih i međusobno povezanih uzroka.

„Siva ekonomija, ipak, nije endemska ekonomska bolest Srbije – ona postoji u različitim obimima u svim zemljama na svetu. Ali, njena rasprostranjenost najviše zavisi od odlučnosti države i društva da se uhvati u koštac sa njom na sistematičan i koherentan način. To obuhvata kako jačanje nadzornih kapaciteta i stvaranje podsticajnijeg poslovnog okruženja, tako i podizanje svesti o posledicama sive ekonomije u najširem delu javnosti“, objašnjava Danon.

Sve zemlje se u manjoj ili većoj meri suočavaju sa sivom ekonomijom. Istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da je ovaj problem prisutniji u zemljama u razvoju, gde u proseku dostiže oko 30-35 odsto BDP-a, a manje prisutan u razvijenijim zemljama, gde se kreće između 15 i 20 procenata BDP-a.

Zemlje koje prednjače u rezultatima borbe protiv sive ekonomije su Švajcarska i Austrija, gde ona dostiže osam do devet odsto BDP-a prema podacima iz 2017. godine.

Naš sagovornik smatra da je suzbijanje sive ekonomije sve efikasnije u proteklim godinama.

„Ključni korak učinjen je formiranjem Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije koje od 2014. godine upravlja pripremom i sprovođenjem Programa za suzbijanje sive ekonomije. Odnosno, Koordinaciono telo je okupilo predstavnike državnih institucija, privrede i organizacija civilnog društva, u nameri da upravlja i suzbija sivu ekonomiju na sistematičan i koherentan način, a sve na bazi ozbiljnih analiza i istraživanja“, navodi Marko Danon.

Kada je reč o suzbijanju nelegalnih tokova poslovanja, on naglašava da je e-fiskalizacija nesumnjivo važan korak u pravcu smanjenja sive ekonomije, uređenja oblasti transakcija u maloprodaji i hvatanja tehnološkog koraka sa mnogim drugim zemljama koje su ovakav sistem već uvele.

Danon dodaje da je upravo prethodni program bio ocenjen kao jedan od najuspešnijih planskih dokumenata Vlade Srbije. Mere i aktivnosti planirane ovim programom ispunjene su delimično ili u potpunosti sa čak preko 70 odsto uspešnosti.

„Iz ovih razloga se NALED već godinama zalaže za njenu implementaciju i što širi obuhvat primene. No u kontekstu programa za suzbijanje sive ekonomije e-fiskalizacija je, iako važan, samo jedan od instrumenata. U ovom kontekstu bismo posebno apostrofirali i važnost podsticanja svih oblika bezgotovinskih plaćanja – od instant preko kartičnih do svih ostalih koji su prisutni na srpskom tržištu. Gotovina jeste valuta sive ekonomije, budući da se njome vrše sve transakcije iz sive zone, dok bezgotovinska plaćanja uvek ostavljaju elektronski trag i tako otežavaju ili sprečavaju neformalnosti u privredi“, smatra Danon.

Iz tog razloga, prema rečima našeg sagovornika, napori za postizanje većeg obima bezgotovinskih plaćanja biće zastupljeni sa čak tri mere. Prva je podsticanje plaćanja u javnom, zatim u privatnom sektoru, kao i one aktivnosti koje se odnose na podizanje svesti o bezgotovinskim plaćanjima u široj javnosti.

„Siva ekonomija nesumnjivo predstavlja ozbiljan društveni i ekonomski izazov. Sadrži brojne negativne efekte – od slabljenja budžetskih prihoda, preko ugrožavanja konkurentnosti preduzeća koja posluju u legalnoj zoni, do opšteg gubljenja poverenja u institucije“, zaključuje šef jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon.