VIDLJIVI NEGATIVNI EKONOMSKI EFEKTI ZBOG KORONA VIRUSA Analiza MAT: Prava slika krize tek u aprilu

Makroekonomski podaci za srpsku ekonomiju za mart mesec već pokazuju redukciju privredne aktivnosti kao efekat mera za zaštitu od korona virusa – mada se te mere uglavnom odnose na drugu polovinu meseca, navodi se u analizi u najnovijem broju mesečnog biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT)

Taj efekat je značajan, ali je nepotpun, jer će se prava mera videti tek u aprilskim podacima, kaže se u analizi dr Stojana Stamenkovića.

Kako se ističe, prekinut je tekući rast proizvodnje prerađivačke industrije i ukupne industrijske proizvodnje. Međugodišnji porast proizvodnje prerađivačke industrije u martu rezultat je normalnog nivoa proizvodnje naftne industrije u tom mesecu ove godine, nakon što je u istom mesecu prošle godine proizvodnja bila zaustavljena. Kada se ova oblast isključi iz obračuna, preostala prerađivačka industrija ima ne samo tekući pad, već i znatan međugodišnji pad, navode autori MAT.

U martu je zabeležen i značajan pad vrednosti izvoza – i međugodišnji i tekući – uvoz je tekuće takođe prešao u opadajući smer, ali je još uvek zadržao međugodišnji porast. U martu nije nastavljen tekući rast prometa u trgovini na malo, a međugodišnja stopa porasta je više nego prepolovljenu u odnosu na one iz prethodnih meseci, ističe se u najnovijem broju MAT.

Sve u svemu, industrijska proizvodnja je u martu ozbiljno redukovana, u aprilu će se ta redukcija pokazati još većom. S obzirom na ublažavanje efekata korona virusa, od maja bi moglo da usledi i izvesno ublažavanje ovih efekata na dinamiku proizvodnje prerađivačke industrije. Autori MAT ističu da se u ovom trenutku ne može proceniti koliko će to ublažavanje biti, tim više što je nejasna i dinamika izvoza u tom periodu.

Autori MAT su ukazali i na činjenicu da je u prvom kvartalu 2020. godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 46,9 milijardi dinara, a da je samo u martu deficit iznosio 46,3 milijarde dinara.

Kada je reč o rebalansu budžeta Srbije, autori MAT ističu da je predviđeno smanjenje prihoda državne kase za 5,3 odsto, dok je predvidjeno povećanje rashoda od 21,8 odsto. Planirani deficit budžeta posle rebalansa iznosi 6,9 odsto odnosno oko 381 milijarde dinara.

Kako se ističe, planirano je da se potrebna sredstva za finansiranje deficita pre svega obezbede kroz emitovanje hartija od vrednosti na domaćem tržištu u iznosu od 455 milijardi dinara, kao I na medjunarodnom tržištu u iznosu od oko 3 milijarde evra.