Cena tranzicije sa fosilnih goriva na obnovljive izvore 13.000 milijardi dolara

Prelazak na zelenu energiju mogao bi da košta države proizvođače nafte 13.000 milijardi dolara do 2040. godine, navedeno je u izveštaju istraživačkog centra Carbon Tracker. Izveštaj predviđa da bi „naftne zemlje“ mogle da izgube više od 40 odsto državnih prihoda u proseku.

Napori da se zaustavi globalno zagrevanje pokreću dekarbonizaciju snabdevanja energijom. Carbon Tracker opisuje svoj izveštaj kao poziv na uzbunu zemljama proizvođačima nafte i kreatorima međunarodne politike, koji predviđaju rast potražnje za naftom do 2040. godine, prenosi BBC.

Istraživači centra Carbon Tracker upozoravaju da će potražnja morati da padne kako bi bili ispunjeni klimatski ciljevi, a cene nafte biće niže nego što proizvođači nafte i industrija trenutno očekuju. U izveštaju se razmatra šta bi se dogodilo sa vladinim prihodima ako bi porast globalne temperature bio ograničen na 1,65° Celzijusovih.

Brojka o izgubljenom prihodu od 13.000 milijardi dolara upoređuje se sa onim što se smatra „uobičajenim poslovanjem“ u očekivanju nastavka rasta. Izveštajem su obuhvaćene i zemlje u čijim ekonomijama ne dominira nafta, poput Velike Britanije, SAD, Indije i Kine.

Ipak, u fokusu su „petro države“, za koje će gubitak prihoda od nafte biti mnogo veći izazov, a reč je o 40 zemalja. Prognozirana šteta u tim državama iznosi prosečno 46 odsto prihoda od nafte i gasa. Zavisnost nekih zemalja od prihoda od nafte i gasa, kao što su Irak i Ekvatorijalna Gvineja je viša od 80 odsto.

Sedam zemalja koje se suočavaju sa veoma velikim gubicima prihoda od nafte, uključujući Angolu i Azerbejdžan očekuju najmanje 40 odsto manje prihoda, a još 12 država među kojima je Saudijska Arabija suočavaju se sa gubitkom između 20 i 40 odsto.

Nagli pad potrošnje nafte u 2020. godini, kao i uzročno posledični pad potražnje i prepunjenost skladišta izazvali su paniku na globalnom tržištu i doveli su do drastičnog pada cena nafte. To je 20. aprila rezultiralo apsurdom, kada je cena američke WTI nafte bila negativnih 37,63 dolara za barel. Cena nafte nikada u istoriji nije bila negativna, ali u teoriji to je značilo da su prodavci nafte tog dana morali da plaćaju kupcima.

To nije bilo logično, niti održivo, pa su se najveći proizvođači nafte u okviru OPEC+ dogovorili da od 1. maja smanje proizvodnju. Njihov dogovor i dalje važi u nešto izmenjenom obliku, a cene nafte dostigle su ovih dana pretpandemijski nivo, koji nije bio visok zbog tadašnjih nesporazuma među najvećim proizvođačima.

S druge strane, Nemačka kao najveća evropska ekonomska sila posvetila je 2020. godinu proizvodnji obnovljivih izvora energija. Vetroparkovi, farme solarnih panela, hidroelektrane i postrojenja za biogas, povećali su svoj udeo u potrošnji električne energije do 46 procenata. Nemačka privreda emitovala je u prošloj godini za 42 odsto manje štetnih gasova nego 1990. godine, što je bilo za dva procenta bolje od cilja zacrtanog u agenti, prenosi Foreign Policy.

Prelazak sa konvencionalnog energetskog sistema koji proizvodi 24/7 na obnovljivi sistem zahteva više od zamene jednog skupa izvora energije drugim. Prema rečima stručnjaka neophodno je preispitivanje i restruktuiranje celokupnog energetskog sistema. Oni očekuju dalju ekspanziju obnovljivih izvora energije koji će postepeno i sigurno potisnuti fosilna goriva, kao i nestabilnost energetskog sistema u prelaznom periodu.