FED između ukidanja stimulativnih mera i daljeg rasta inflacije

Američki FED suočen je sa istorijskim izazovom dok kormilari najvećom svetskom ekonomijom kroz pandemiju. Sudeći po sve glasnijim nagoveštajima da će centralna banka smanjiti svoje krizne stimulacije, utvrđivanje nove realnosti za monetarnu politiku, tržišta i ekonomiju, biće to njen najveći ispit do sada.  

Radi stimulisanja snažnog oporavka, bilans stanja FED povećao se od marta 2020. godine za oko 4.000 milijardi dolara kroz mere kvantitativnog popuštanja (QE), što je ekvivalentno oko 20 odsto američkog BDP, prenosi Mint. FED je oprezno, ali efikasno signalizirao da se bliži kraj QE, kao i da će ubuduće put realnih kamatnih stopa odrediti ekonomija, a ne politika.

Ipak, u skladu sa svojim novim, fleksibilnijim režimom ciljane prosečne inflacije, politička odluka je da će se još čekati sa smanjenjem podsticaja i podizanjem kamata. FED traži “značajan dalji napredak“ ka punoj zaposlenosti pre smanjenja podsticaja, uprkos tome što je prosečna inflacija u poslednja tri meseca premašila pet odsto. Tek kada ekonomija bude dostigla maksimalnu zaposlenost, sa inflacijom održivom na oko dva odsto nakon završetka QE, kreatori politike trebalo bi da razmotre povećanje kamatnih stopa.

Zadatak FED je da obezbedi da se ekonomija ne pregreje iznad pune zaposlenosti, a da troškovi rada ne budu ispred trenda produktivnosti, kako bi se ostvario snažan oporavak putem viška potražnje. Rezultat toga bilo bi povećanje inflacije, ali FED, kao i mnogi analitičari tvrde da je ona privremenog karaktera.

Vreme je ključni faktor rizika koji FED mora što preciznije da proceni. Prerano ukidanje podsticaja ugrozilo bi stanje na tržištu rada, što bi bilo ponavljanje greške nakon globalne finansijske krize. S druge strane, prekasno postupanje pojačalo bi inflatorne pritiske, koji bi umanjili stvarne prihode domaćinstava i profitne marže preduzeća, a to bi umanjilo ekonomski oporavak.

Tržište prihvata da je veliki deo trenutnog prekoračenja inflacije izazvan pojavom uskih grla u lancima snabdevanja i neravnotežom ponude i potražnje. Takođe, nema znakova da će se neravnoteža u realnoj ekonomiji uskoro rešiti. Iako je BDP SAD u drugom kvartalu tekuće godine dostigao prepandemijski nivo, tržište rada i dalje je poremećeno. Više od pet miliona zaposlenih promenilo je mesto boravka u poslednjih 18 meseci, a to je 3,3 odsto radne snage. Povrh svega, nepredvidivi faktor koji remeti makrofinansijsku stabilnost ostaje korona virus u novim varijantama.   

Prema ocenama nekih analitičara, što duže predsednik FED Džerom Pauel (Jerome Powell) bude čekao sa smanjenjem podsticaja, to gore po njega, demokrate u Kongresu i američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden). Prema takvim ocenama, FED bi trebalo brzo da pređe na smanjivanje otkupa obveznica i hipotekarnih hartija od vrednosti, ili rizikuje da izgubi nezavisnost delovanja od volje političara i finansijskih tržišta, prenosi MarketWatch.

Kada je FED podizao kamatne stope od juna 2004. do juna 2006. godine i od decembra 2015. do decembra 2018. godine, stopa nezaposlenosti je nastavljala da opada. U junu 2019. godine stopa nezaposlenosti je dostigla 3,6 odsto, ali je Pauel prihvatio sugestiju bivšeg predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da zaustavi proces pooštravanja monetarne politike. Sada Bajdenova administracija očekuje od Pauela da održi stimulativnu politiku, a njega iduće godine očekuje eventualno novo imenovanje.

U Federalnom komitetu za otvoreno tržište (FOMC), koji će glasati za imenovanje narednog predsednika FED, raste raspoloženje za objavu plana o smanjenju stimulativnih mera do kraja godine. Jedan od članova FOMC, šef regionalnog FED u Sent Luisu, Džejm Bulard (James Bullard) smatra da FED treba da pristupi ukidanju programa stimulacije, uprkos naglom usporavanju rasta zaposlenosti, prenosi FT.

“Kada ste u krizi, morate biti spremni na preokrete. Ovi brojevi će se kolebati gore-dole. Postoji velika potražnja za radnicima i više je radnih mesta nego nezaposlenih“, naveo je Bulard. Tržište rada ostvarilo je sjajne rezultate u junu i julu, kada je broj zaposlenih rastao za nešto manje od milion mesečno, ali je u avgustu otvoreno svega 235.000 radnih mesta.