Kontroverzna akvizicija Twittera loša za celokupno društvo

Branka Anđelković je koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika. Njen istraživački fokus je budućnost rada – digitalni rad, platformska ekonomija i nestandardne forme rada u okviru ekonomije zasnovane na znanju i digitalne transformacije.

U proteklih 20 godina angažovana je i kao međunarodni ekspert i savetnica na programima razvoja Evropske komisije (EK), programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Međunarodne organizacije rada (ILO) u Srbiji, Turskoj i jugoistočnoj Evropi koji se tiču socijalne zaštite, zapošljavanja i saradnje državne uprave sa organizacijama civilnog društva. Branka je autorka nekoliko pionirskih istraživanja iz oblasti platformske ekonomije i digitalnog rada u Srbiji. Zajedno sa Tanjom Jakobi autorka je i urednica GigmetraTM, prvog instrumenta koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici.

Branka Anđelković je magistrirala na Harvardu, na odseku za javnu upravu, i na Centralno-evropskom univerzitetu na Odseku za međunarodne odnose i evropske studije. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Svetskoj književnosti i teoriji književnosti.

Pitali smo Branku Anđelković, šta je po njenom mišljenju obeležilo 2022. godinu?

Događaj godine

– Iako izgleda kao da već traje mnogo duže, rat u Ukrajini je događaj koji je sigurno obeležio 2022. godinu. Čak i kada bi upravo sad prestao, ovaj rat je već napravio dugoročnu štetu u političkom, ekonomskom i društvenom smislu: ubrzao je polarizaciju sveta na globalni sever i globalni jug, ili u drugom vokabularu na Zapad i Istok, usporio je evropski ekonomski rast i gurnuo ceo kontinent na niže mesto kad je u pitanju uticaj na globalnoj sceni. U isto vreme doprineo je razdoru poverenja u samim evropskim društvima, uticao je na migriranje kapitala iz Evrope na sigurnije globalne destinacije i najbitnije – otvorio je vrata mogućoj nuklearnoj katastrofi. Pošto se ratu ne vidi kraj, možemo samo da spekulišemo kakva će biti stvarna posledica jednog ovakvog dramatičnog događaja.

U isto vreme moram da primetim da je ovogodišnja konkurencija za događaj godine bila velika: intenziviranje američko-kineskog trgovinskog rata, povratak visoke inflacije, povećani broj humanitarnih kriza zbog ratova, ali i zbog klimatskih promena. Pojavila se i jedna pozitivna vest, a to je ublažavanje pandemije Covid-19.

Ličnost godine

– Dok sam se dvoumila oko raznih političara koji su uglavnom negativno obeležili 2022. godinu, na kraju je moj glas otišao brazilskom predsedniku Luizu Inaciju Luli da Silva koji se vratio na mesto predsednika u novembru, pobedivši desničara Žaira Bolsonara (Jair Bolsonaro). On je time doneo još jednu veliku pobedu levici u Latinskoj Americi koja je gromoglasno proslavljena, ne samo u Brazilu već i na celom kontinentu. U isto vreme dok u Evropi cveta desnica, šest latinoameričkih zemalja sada predvode levičari: pored Brazila, to su Kolumbija, Argentina, Bolivija, Peru i Čile.

Najbolji poslovni potez godine

– Jedan od veoma zanimljivih poslovnih poteza godine je akvizicija gejming firme Activision Blizzard od strane kompanije Microsoft. Microsoft je u januaru 2022. godine kupio ovog najvećeg svetskog proizvođača video-igara u gotovinskoj transakciji u vrednosti od 68,7 milijardi dolara, što je mnogima sugerisalo da je ovo početak nove faze za industriju igara. Ovom akvizicijom Microsoft je postao treća najveća svetska gejming kompanija, odmah iza Tencenta i kompanije Sony, a već ranije je svom portfoliju dodao niz globalno poznatih franšiza uključujući Warcraft, Diablo, Call of Duty, Overwatch i Candy Crush.

Mnogi se pitaju šta je motiv za ovu akviziciju? Jedan od odgovora je sigurno taj da Microsoft smatra da je budućnost igara u oblaku, a ne na konzolama kao što je Playstation. Drugi mogući odgovor je da se ozbiljno priprema za Metaverse svet, u kome je gejming veoma bitan element. Microsoft sada omogućava gejmerima da pristupe svim svojim omiljenim igricama kroz svoju pretplatničku uslugu Game Pass, koja bi mogla postati vodeća ulaznica za igrače širom sveta.

Poslovni promašaj godine

– Kontroverzna akvizicija Twittera predstavlja donekle i loš poslovni potez, ali još više je loša vest za samo društvo. Pored toga što bi kupovina ovog veoma uticajnog društvenog medija mogla štetno finansijski da utiče na druge kompanije Ilona Maska i odvrati ga od ključnih istraživačkih inicijativa, ova akvizicija negativno utiče na šire društvene tokove u Americi i globalno.

Na prvi pogled je izgledalo da Maskova reputacija može biti dobra za Twitter i da bi ova akvizicija mogla da predstavlja novi početak za platformu. Prošle godine Twitter se bavio odgovaranjem na pritužbe američkog federalnog uzbunjivača na privatnost da rukovodioci kompanije ne čine dovoljno da se pozabave sadržajem koji seksualno iskorišćava decu. Međutim, sam Mask je krenuo drugim putem drastično smanjivši moderiranje sadržaja Twittera, dozvoljavajući “svaki govor koji ne krši zakon” i to u trenutku kad se vodi oštra globalna debata oko razarajućeg uticaja društvenih medija na porast nasilja, polarizaciju i diskriminaciju u društvu. Da govor mržnje koji počinje na platformama društvenih medija ne ostaje uvek na mreži i često eskalira do nasilja u stvarnom životu, upozorenje je koje stiže iz Ujedinjenih nacija, ali i iz mnogih drugih stručnih krugova.

Očekivanja u 2023. godini

– Uzevši u obzir strmoglavu silaznu putanju na kojoj se kao deo globalnog društva nalazimo, moja očekivanja su uglavnom pesimistična. Ali, pošto je nada u srži ljudske prirode, ono što bih želela da nam sledeća godina donese je završetak rata u Ukrajini, ali i na drugim nama daljim destinacijama. Očekujem povratak na teme koje su od značaja za održivi ekonomski i društveni razvoj i doprinose boljem životu svih nas.