Sve češće pominjanje mirovnih pregovora

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da Severnoatlantski savez ima cilj da ojača poziciju Ukrajine za pregovaračkim stolom, ali je istakao da bi svaki mirovni sporazum uključivao kompromise, uključujući i teritorijalne.

„Mir je moguć. Jedino pitanje je koju cenu ste spremni da platite za mir. Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta… da li ste spremni da žrtvujete za mir?“, rekao je Stoltenberg, prenosi Russia Today.

Generalni sekretar NATO nije direktno podržao ustupanje ukrajinske teritorije, ali je naveo primer Finske, koja je prepustila Kareliju Sovjetskom Savezu kao deo mirovnog sporazuma tokom Drugog svetskog rata. Stoltenberg je finsko-sovjetsko rešenje opisao kao „jedan od razloga zašto je Finska mogla da izađe iz Drugog svetskog rata kao nezavisna suverena nacija“.

Stoltenberg nije predložio uslove koje bi Ukrajina trebalo da prihvati, rekavši da je „na onima koji plaćaju najvišu cenu da donesu tu presudu“, dok NATO i zapadne zemlje nastavljaju da snabdevaju Ukrajince oružjem kako bi ojačali pred pregovore.

Nemačka je Ukrajini u tri meseca od početka ruskog napada odobrila isporuku oružja i druge opreme za 350 miliona evra, navelo je ministarstvo privrede u odgovoru na poslaničko pitanje. Od prvog dana napada, 24. februara, do 1. juna, nemačka vlada je dala zeleno svetlo slanju naoružanja za 219,8 miliona evra i opreme, poput šlemova i pancira, za još 85,2 miliona. Povrh toga, Bundesver je poslao sopstvenog oružja i opreme za 45,1 miliona evra, prenosi agencija DPA.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak objavio je na Twitteru spisak naoružanja koje je, kako tvrdi, potrebno Ukrajini da bi okončala rat. „Biću direktan, za okončanje rata potrebno nam je teško naoružanje – 1.000 haubica kalibra 155 milimetara, 300 višecevnih bacača MLRS, 500 tenkova, 2.000 oklopnih vozila i 1.000 dronova“, naveo je Podoljak.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) rekao je da evropska vojna pomoć mora što pre da stigne do ukrajinskih snaga, kako bi Ukrajina mogla da uđe u pregovore sa Rusijom sa pozicije sile, jer „svi ratovi se završavaju primirjem i pregovorima“. Prema njegovim rečima, Rusima će se postaviti pitanje da li žele da zaustave rat i da dobiju neki rezultat pod određenim uslovima. „Ipak ćemo morati da pokušamo da koegzistiramo sa Rusima na ovom kontinentu“, rekao je Borelj za Journal du Dimanche.

Prema nedavnom izveštaju CNN-a, američki zvaničnici redovno su se sastajali poslednjih nedelja sa svojim britanskim i evropskim kolegama kako bi razgovarali o potenijalnim okvirima za prekid vatre i okončanje rata putem dogovora. Među temama je okvir od četiri tačke koji je Italija predložila u maju. To oključuje obavezu Ukrajine na neutralnost u odnosu na NATO u zamenu za neke bezbednosne garancije.

Okvir takođe uključuje pregovore između Rusije i Ukrajine o budućnosti Krima i Donbasa. Ukrajina nije direktno uključena u razgovore, uprkos stavu SAD da se „ništa o Ukrajini bez Ukrajine“ ne pregovara. Američki zvaničnici navode da SAD nisu vršile pritisak na Kijev da se posveti određenom planu niti ga direktno guraju u pregovore sa Moskvom.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da se u svetu pojavljuje „zamor“ zbog situacije u Ukrajini, kao i da pojedine strane pokušavaju da nateraju kijevske vlasti na dogovor sa Moskvom, koji im ne odgovara. „Ljudi u svetu žele neki rezultat za njih, a nama je potreban rezultat za nas“, rekao je Zelenski. Za to vreme ruska vojska potiskuje ukrajinske snage sve zapadnije.