kriza energenata, inflacija, izbeglice...

Rat u Ukrajini dodatno obara privredu Evrope

AnalizaEUSvetU fokusuVesti

17.3.2022 11:11 Autor: Redakcija Biznis.rs 6

Rat u Ukrajini dodatno obara privredu Evrope Rat u Ukrajini dodatno obara privredu Evrope
Ruska invazija na Ukrajinu ostaviće posledice na evropsku privredu i rast, pri čemu će troškovi biti neravnomerno podeljeni među članicama Evropske unije, što bi... Rat u Ukrajini dodatno obara privredu Evrope

Ruska invazija na Ukrajinu ostaviće posledice na evropsku privredu i rast, pri čemu će troškovi biti neravnomerno podeljeni među članicama Evropske unije, što bi moglo da omete dosad pokazano jedinstvo naspram akcija Moskve, pišu svetski mediji, prenosi Beta pozivajući se na Radio slobodna Evropa (RSE).

Evropska komisija upozorila je da će na privredni rast EU „ozbiljno uticati“ poremećaji koji proističu iz ruske invazije na Ukrajinu, ukazuje Financial Times.

Potpredsednik EK Valdis Dombrovskis rekao je 15. marta da Komisija očekuje da će privredni rast u EU ove godine biti ispod četiri odsto koliko je predviđeno u njenoj poslednjoj prognozi pre nešto više od mesec dana, mada ne očekuje da će se rast „potpuno zaustaviti“.

Rast cena energenata, pretnja višim cenama hrane i slabljenje poverenja prete da poremete, kako se očekivalo, drugu godinu snažnog ekonomskog oporavka od pandemije virusa Covid-19 u Evropi, ocenjuje britanski list, navodeći da se EU vratila na nivo bruto domaćeg proizvoda pre pandemije u trećem kvartalu prošle godine a da je u 2021. ostvarila rast od preko pet odsto.

Šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) rekla je 15. marta da će ukrajinska kriza „smanjiti rast i podići inflaciju kroz veće cene energenata i roba, poremećaj međunarodne trgovine i slabije poverenje“, ali je dodala da bi privreda evrozone i dalje trebalo da ima „snažan rast u 2022. godini zahvaljujući smanjenom uticaju pandemije i izgledima solidne domaće tražnje i snažnih tržišta rada“.

Evropska komisija je takođe upozorila da će uticaj spoljnih šokova na ekonomiju varirati u zavisnosti od izloženosti pojedinih zemalja ruskoj energiji, njihove ekonomske strukture, geografske lokacije i stepena fleksibilnosti njihovih javnih finansija.

Sukob na pragu Evropske unije je povećanjem cena energenata i druge robe, pojačao inflatorni pritisak, dok istovremeno preti da ugrozi potrošnju, ocenjuje Bloomberg.

Evropska centralna banka prošle nedelje je zbog rata u Ukrajini smanjila prognozu ekonomskog rasta evrozone u 2022. na 3,7 odsto. Ta institucija očekuje se da će inflacija u proseku iznositi 5,1 odsto, što je više nego dvostruko od cilja, ali i upozorava da bi u gorem scenariju cene mogle da skoče za 7,1 odsto.

Foto: Beta/AP

Ekonomske posledice rata u Ukrajini teško će pogoditi Evropsku uniju, ali račun neće biti ravnomerno podeljen članicama Unije, ističe Politico, uz ocenu da bi mučna pitanja ko će pretrpeti najviše ekonomskih bolova i da li će neki od tih troškova biti podeljeni, mogla da ometu jedinstvo EU naspram Rusije.

Italija i Francuska zalažu se strategiju podele nekih od tih troškova izdavanjem novog duga EU za jačanje energetske bezbednosti i odbrane, što je u startu neprihvatljivo za Nemačku, Švedsku i Holandiju, čiji su lideri prošle nedelje snažno odbili tu ideju. Ipak, šire pitanje ekonomskih posledica rata i šta EU može da uradi da pokuša da obuzda štetu ekonomskom oporavku i dalje je aktuelno, prenosi Beta.

Drugi izazov je što neizvesnost u vezi s tokom rata znači da je teško odrediti cenu mogućih mera. Zasad postoje i različita predviđanja koliko će rat u Ukrajini skresati rast. ECB je smanjila prognozu za 0,7 odsto, dok je banka Goldman Sachs svoju procenu smanjila za 1,4 odsto.

Najočiglednija posledica rata u Ukrajini tiče se zavisnosti Evrope od ruskog gasa, ali tu postoje velike razlike. EU oko 40 odsto uvezenog gasa dobija iz Rusije, ali za Austriju, Mađarsku i Poljsku to je 80 odsto, za Bugarsku, Estoniju i Letoniju 100 odsto. Nemačka i Italija, najveći uvoznici gasa u EU, oslanjaju se na Rusiju za više od polovine, odnosno trećinu svog gasa, pa bi svaki šok u snabdevanju u tim zemljama imao teške posledice.

Drugi efekti bi mogli da se osete kroz trgovinu, ukazuje Politico. Trgovina s Rusijom čini mali deo ukupne trgovine EU, ali ona obezbeđuje veliku količinu sirovina za Uniju i konkretna roba bi mogla da izazove haos u lancima snabdevanja.

Finska, na primer, polovinu drvne građe uvozi iz Rusije, dok je paladijum – gde Rusija kontroliše 40 odsto svetske proizvodnje – ključni materijal za automobilski sektor u Nemačkoj i Italiji.

Evropska ekonomija pod pritiskom biće stavljena na test i izbegličkom krizom, pošto će bez obzira kako se završi katastrofa u Ukrajini, troškovi pomaganja milionima Ukrajinca koji beže od ruskih bombi biti zapanjujući, piše Njujork tajms, ističući da prve procene kažu da će za smeštaj, transport, prehranu i druge troškove biti potrebno 30 milijardi dolara samo u prvoj godini.

S druge strane, događaji u narednim mesecima bi, kako navodi list, mogli da odrede da li će se Evropa suočiti s dodatnim troškovima masovne seobe koja ima potencijal da preoblikuje ekonomski pejzaž.

Koliko god da bude skupo pružanje kratkoročne pomoći privremeno raseljenim porodicama, dugoročno bi trošak integracije miliona ljudi mogao da bude mnogo veći s ogromnim pritiskom na stambene, obrazovne i zdravstvene sisteme, ukazuje list.

EU je Ukrajincima odmah dala dozvolu da ostanu do tri godine, rade i školuju se, o čemu su migranti iz drugih delova sveta mogli samo da sanjaju. Neke zemlje pristale su da omoguće izbeglicama iz Ukrajine socijalne i zdravstvene usluge koje su dostupne njihovim građanima.

Ipak, ukazuje list, ranija iskustva s izbegličkim krizama pokazuje da takva dobra volja često nestane usled velikog tereta na vladinim finansijama i socijalnom sistemu obrazovanja i zdravstva.

  • SNEZANA

    17.3.2022 #1 Author

    Nazalost privreda celog sveta ce verovatno biti ugrozena…

    Odgovori

  • STRELAC

    17.3.2022 #2 Author

    Samo jos malo i pocece i netrpeljivost prema ukrajinskim izbeglicama u Evropi.Zar stvarno neko misli da ce se iko od njih vratiti posle 3 godine?

    Odgovori

  • STEFAN

    17.3.2022 #3 Author

    Sve ce poremetiti ovaj rat nazalost

    Odgovori

  • ZVE84

    17.3.2022 #4 Author

    A oni i dalje pokušavaju sankcijama da „ugroze“ Rusiju…. Ccc

    Odgovori

  • GOCA BG

    20.3.2022 #5 Author

    Svim sankcijama Rusiji se kao bumerang vraca tim zemljama…

    Odgovori

  • MARE

    20.3.2022 #6 Author

    Poverenje svakako smanjeno na minimum.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...