Vremenske prilike idu na ruku voćarima – očekuju rodnu godinu

Nakon nekoliko godina u kojima vremenske prilike nisu išle na ruku voćarima, ove zime i proleća bilo je dovoljno padavina i snega, a temperatura vazduha tokom aprila nije išla u debeli minus.

Stručnjaci veruju da je rizik od kasnih prolećnih mrazeva prošao, dok će voćari s pažnjom gledati prognozu i narednih petnaestak dana. I jedni i drugi nadaju se dobrom rodu.

Za razliku od prethodne tri godine, šljivik Voja Tošovića, ove godine mogao bi da donese zavidan rod.

“Mi smo prethodne tri godine imali velike probleme sa kasnim prolećnim mrazevima i snegom koji je padao dok je šljiva bila u cvetu, tako da smo imali stopostotnu štetu na zasadu šljive. Ove godine, za sad, je sve u redu. Bila je temperatura minus jedan. Srećom, oštećenja nismo imali“, kaže ovaj voćar iz sela Radaljevo kod Ivanjice, piše RTS.

Tošović pod šljivom ima jedan hektar. Voćke su precvetale i formiraju se plodovi. Gotovo svakodnevno ovaj domaćin je u voćnjaku.

„Pratimo prognozu za naredni period. Ne bi valjalo da bude nekih mrazeva. Još petnaestak dana postoji rizik, ne možemo mirno da spavamo. Šljivu smo u cvetu prskali protiv monilije, kada se oplodi 80 posto cvetova ide zaštita od ose. Tu su i međuredna obrada i tarupiranje“, objašnjava Tošović.

Osim šljive ovaj voćar gaji i malinu na oko 30 ari.

„Zasadi maline su u korektnom stanju, jer sam prethodne godine imao sisteme za navodnjavanje. Izdanci su lepo izrasli. U malinjacima radimo održavanje, idu tretiranja. Sledi prvo skidanje izdanaka“, kaže.

I stručnjaci potvrđuju da je ova godina do sada mnogo povoljnija za voćare od prethodnih kada su ozbiljne proizvodne površine zbog loših vremenskih uslova ostajale bez roda. Iako postoji veliki rodni potencijal, u određenim regionima bilo je štete, pre svega, na kajsiji, breskvi i ranim sortama šljive. Ipak, ako ne bude mraza u narednom periodu treba se nadati dobroj rodnoj godini.

„Budući da su tokom dužeg dela cvetanja kajsije, breskve i šljive bili prisutni velika količina padavina, niže temperature i visoka vlažnost, proizvođači posebnu pažnju moraju da posvete zaštiti, pre svega, od gljivičnih oboljenja, kao što je monilinija, koja nije specifična samo za šljivu, već i za drugo voće“, kaže Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Zaštita se, upozorava, mora raditi u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom.

„Moraju se primenjivati preparati koji u sebi sadrže dozvoljene aktivne materije, da nam se ne bi dešavalo, kao što je bilo ranije slučajeva, da se u našem voću koje je izvoženo identifikuju aktivne materije koje nisu dozvoljene za primenu“, navodi.

Zasadi jagodičastog voća su u veoma dobrom stanju.

„Maline i kupine su u odličnoj kondiciji uprkos hlorozi na listovima zbog nedovoljno svetlosti i temperature. I zasadi borovnice, u čijoj proizvodnji smo za kratko vreme postali ozbiljna sila u Evropi, ne samo po količini, već i po kvalitetu, su veoma lepi, tako da proizvođači mogu da očekuju uspešnu sezonu“, kaže Leposavić.

Profesor Zoran Keserović podseća da smo početkom zime, prvi put u proteklih oko 10 godina, imali dovoljno padavina i snega. Faktori koji su do sada najviše uticali na smanjenje prinosa kod voća bili su niske temperature, pozni prolećni mrazevi, grad, suša i olujni vetrovi.

„Ove godine realno velika pretnja je bio mraz koji smo imali, ali, srećom, on nije naneo značajnije štete. Na nekim lokalitetima se spuštao do minus tri stepena. Jedino je u Subotičko-horgoškoj peščari došlo do delimičnog izmrzavanja kajsije, crvenog delišesa i višanja“, objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Smatra da je glavna opasnost za voće prošla.

„Od svih faktora koji utiču na prinos, sigurno 60 do 70 odsto otpada na pozne prolećne mrazeve. Naravno, dešava se i da u trećoj dekadi aprila bude mrazeva, ali na osnovu prognoza mislim da nećemo imati tu opasnost ove sezone“, navodi.

Voćke su se, kaže, dobro pripremile za ovu sezonu, jer je prošle godine bila mala rodnost. Proizvedeno je oko 1.050.000 tona svih vrsta voća, što je za preko 400.000 tona manje u odnosu na višegodišnji prosek.

„Tamo gde je bilo leta pčela u vreme cvetanja kajsije, bilo je veliko zametanje. Kod jabuke koja je sada u punom cvetanju je problem to što na nekim lokalitetima, zbog niskih tempeartura, nema leta pčela, a proizvođači nemaju naviku da unose bumbare. Dobro je što je malo ugrejalo, pa to cvetova što je ostalo kod jabuke, višnje i kruške može da se dobro opraši i oplodi. Nekada je dovolno jedno popodne da se oprašivanje uradi dobro“, objašnjava Keserović.

Kod kajsije, trešnje i šljive sada je teško raditi proređivanje plodova, jer se to radi u cvetu.

„Kod jabuke sledi proređivanje u fazi cvetanja i precvetavanja, jer se mora ići na kvalitet. Zbog celokupne situacije na Bliskom istoku i Ukrajini malo je prodaja jabuke stala. Proizvođači moraju da budu svesni da im je u ovakvim uslovima potreban ekstra kvalitet plodova“, kaže Keserović.

Profesor Keserović očekuje da će ove godine dobru cenu imati borovnica i višnja, jer je potražnja velika, a smrznute robe nema dovoljno. Takođe, i kod oraha i kruške očekuje više cene. Za ostale voćne vrste smatra da bi cena mogla biti niža nego lane. Zbog toga savetuje prerađivačke kuće da se dobro pripreme i da otkupe što više tog voća, kako pomogle domaćim voćarima.