U Srbiji se zbog suše umesto kukuruza sve više seje suncokret

Prolećna setva u Srbiji počela je ovih dana, uprkos ne tako idelanim vremenskim uslovima, ali se poljoprivrednici sve više opredeljuju za suncokret i druge uljacice jer im je prošlogodišnja suša napravila gubitke u proizvodnji kukuruza od kojeg će se dugo oporavljati, rekli su danas poljoprivrednici za Betu.

Poljoprivrednik Vukašin Ristić iz okololine Panačeva naveo je da je smanjio površinu pod kukuruzom za oko 50 odsto jer je prošlogodišnji slab prinos te kulture doneo gubitke, a suncokret je najmanje imao štete zbog nedostatka padavina.

„Suša je prošlog leta uništila kukuruz, ta kultura nas je unazadila za pet godina i dugo ćemo se oporavljati. Da nije bilo suncokreta propali bi“, rekao je Ristić.

Istakao je da je ovogodišnja setva skuplja u odnosu na prošlogodišnju za oko 15 odsto i da su poljoprivrednici u kreditima.

Naveo je da sutra ide u banku da podigne kredit uz subvenciju Minstarstva poljoprivrede sa kamatom do tri odsto, a koja zavisi od godina starosti podnosioca zahteva za taj zajam.

Poljoprivrednici do 40 godina starosti imaju, kako je naveo, kamatu od jedan odsto, a stariji tri odsto, a najveća suma koju mogu pozajmiti od banke je šest miliona dinara.

„U bankama nam znaju i DNK, ako nismo platili neku ratu ranijih kredita, od novog zajma nema ništa“, rekao je Ristić koji obrađuje 800 hektara na kojima seje pšenicu, kukuruz, suncokret i uljanu repicu.

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić istakao je da je setva svake godine sve skuplja, a poljoprivredni proizvodi sve jeftiniji. Jedan broj poljoprivrednika, prema njegovim rečima, poštuje plodored odnosno da menja kulture na parcelama zbog slabljenja mogućnosti da se razviju bolesti, ako su dugo na istom zemljištu, ali i da pojedini smanjuju površine pod kukuruzom i seju suncoktret.

„Ni ostale kulture, osim kukuruza, nisu profitabilne. Svi poljoprivrednici su u kreditima i u zanavljanje proizvodnje ulaze bojažljivo. Bar desetak odsto poljoprivrednika je smanjilo uzimanje zemlje u zakup, neki su čak prepolovili ili potpuno odustali od zakupa, ako su našli drugi posao i svoju zemlju daju u zakup, a mehanizaciju nude na prodaju, ali nema kupaca“, rekao je Jakšić koji obrađuje oko 400 hektara zemlje.

Dodao je da su poljoprivrednici zaduženi i repromaterijal kupuju na kredite tako što „traže nove organizatore proizvodnje“ kod kojih nisu zaduženi da bi ga dobili na odloženo plaćanje.

Jakšić je naveo da nije lako ni odustati od proizvodnje jer su poljoprivrednici kupili mehanizaciju na kredit koji treba vraćati, ali da je stanje u poljoprivredi takvo da što je veći ulog to je i veći gubitak.

„Živimo sa devizom babe koja je dala dinar da uđe u kolo, a dva bi dala da izađe“, rekao je Jakšić.

Istakao je da se ministari poljoprivrede menjaju na svake dve godine i da svaki ima svoju politiku, a da poljoprivrednici nemaju svoju komoru preko koje bi kreirali pravac razvoja. U posebno nezavidnom položaju su, kako je ocenio, ratari, a najveće subvencije usmerene su prema stočarima.

Prošle godine je, kako je naveo, zbog suše kukuruz bio skuplji od pšenice što je „nezapamćeno“. Istakao je i da bi država trebalo da izmeni zakonodavstvo i uvede pomoć za elementarne nepogode kao što je bila suša prošle godine.

Prema rečima poljoprivrednika Miroslava Matkovića iz Subotice i u tom kraju se povećavaju površine pod suncokretom na račun kukuruza u strahu od moguće suše.

„I u subotičkom kraju se seje više suncokreta, umesto kukuruza. Suncokret se seje i na površinama na kojima nije uspela jesenja setva uljane repice. Ljudi još uzimaju kredite i nadaju se da će premostiti ovu godinu, ali stanje u poljoprivredi je teško“, rekao je Matković.

Istakao je da pojedini otkupljivači sada nude cenu pšenice od 19,5 do 20 dinara za kilogram za ovogodišnju žetvu, a ako je neko od poljoprivrednika imao para i uspeo da jesenas kupi mineralno đubrivo za prolećnu prihranu useva po ‘staroj’ ceni od 62-63 dinara po kilogramu, cena pšenice bi trebalo da bude bar 25 dinara.

Ako je to đubrivo kupljeno kada je zbog rata na Bliskom istoku poskupelo u februaru na oko 70 dinara cena pšenice bi morala biti još veća da bi se izbegao gubitak.