Do 2050. godine stopa seča šuma bi mogla biti upola manja

Zamena za meso koja može doprineti smanjenju emisija štetnih gasova

EkologijaU fokusuZanimljivosti

5.5.2022 19:22 Autor: Redakcija Biznis.rs 8

Zamena za meso koja može doprineti smanjenju emisija štetnih gasova Zamena za meso koja može doprineti smanjenju emisija štetnih gasova
Ukoliko bi samo jedna petina mesa i mesnih prerađevina bila zamenjena mikrobijalnim proteinom, seča šuma bi do 2050. godine bila upola manja, pokazuju nova... Zamena za meso koja može doprineti smanjenju emisija štetnih gasova

Ukoliko bi samo jedna petina mesa i mesnih prerađevina bila zamenjena mikrobijalnim proteinom, seča šuma bi do 2050. godine bila upola manja, pokazuju nova istraživanja.

Prema nalazima Instituta za istraživanja uticaja na klimu u Potsdamu (PIK), ova alternativa mesu, u čijoj su osnovi gljive, po ukusu i teksturi je zapravo slična mesu, a zahteva manje resursa prilikom proizvodnje, piše UPI. 

Kako se navodi, ova vrsta namirnica mogla bi umanjiti efekat staklene bašte koji izaziva proces poljoprivredne proizvodnje. Prema rečima istraživača sa PIK Florijana Humpenudera (Florian Humpenöder), prehrambeni sistem zaslužan je za trećinu emisija gasova staklene bašte, pri čemu je proizvodnja mesa jedan od njihovih najvećih izvora. 

Tim istraživača iz Nemačke i Švedske uključio je mikrobijalni protein u računarsku simulaciju kako bi otkrio ekološke efekte u kontekstu čitavog prehrambenog i poljoprivrednog sistema. Ta otkrića su objavljena ove nedelje u magazinu Nature.

Istraživači otkrili da, ukoliko bi do 2050. godine zamenili 20 odsto “mesa preživara po glavi stanovnika”, godišnja stopa deforestacije bi bila upola manja, navodi Humpenuder.

Mikrobijalni protein nastaje u specifičnim kulturama, u procesu sličnom pravljenju piva ili hleba. Mikrobi žive na šećeru i na umerenoj temperaturi.

Rezultat, navode sa instituta u Potsdamu, je “proizvod veoma bogat proteinima koji može imati isti ukus, teksturu i nutritivnu vrednost kao crveno meso”.

Američka Uprava za hranu i lekove odobrila je mikrobijalni protein kao zamenu za meso još 2002. godine.

Koautor pomenutog rada Aleksander Pop (Alexander Popp) naveo je da bi zamene za životinjske proteine, uključujući i zamene za mlečne proizvode, mogle masivno da doprinesu dobrobiti životinja, štednji vode i da umanje pritisak na ekosisteme bogate ugljenikom. On napominje da je za zaštitu klime neophodna i dekarbonizacija električne energije.

  • SNEZANA

    5.5.2022 #1 Author

    Bilo bi dobro kad bi to bilo realno I izvodljivo.

    Odgovori

  • TINA

    5.5.2022 #2 Author

    Za mnoge je to nezamislivo

    Odgovori

  • EVA57

    5.5.2022 #4 Author

    E, ovo je ozbiljno preterivanje! Dajte da bar jedemo šta želimo, dok možemo i da ne mešamo pojmove.
    Svet nije od juče, Pa, čitava istorija je stvarana bez ukidanja mesa, a sad kada smo krenuli u kosmos treba da „pasemo“. Trebalo bi da se bar malo uravnotežimo po pitanju hrane i ne izmišljamo „toplu vodu“

    Odgovori

  • jelena93

    6.5.2022 #5 Author

    Ne moze nista zameniti pravo meso..

    Odgovori

  • GAGA

    6.5.2022 #6 Author

    Verujem da bi mnogo bolje efekte dalo racionalno ophodjenje prema hrani, odnosno manje bacanja namirnica. Pritom su te zamene ozbiljna hemija, koja ce sigurno ostaviti posledice na ljudski organizam

    Odgovori

  • ZVE84

    8.5.2022 #7 Author

    Od 2050. dišemo zdravo

    Odgovori

  • GOCA BG

    20.5.2022 #8 Author

    Sve su ovo samo pretpostavke…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...