Bolje povezati Zapadni Balkan, ulagati u infrastrukturu

Zapadni Balkan bi trebalo da bude bolje povezan, zbog čega su neophodna ulaganja u infrastrukturu, saopštio je direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Matej Zakonjšek, i dodao da železnica i Luka Bar imaju potencijala da donesu korist Crnoj Gori.

Zakonjšek je kazao da je ponekad lakše putovati između glavnih gradova regiona avionom preko Istanbula ili Beča, nego automobilom, dok železnica u većini slučajeva nije ni opcija.

„Ovo ograničava ekonomski potencijal regiona. Neadekvatne transportne mreže, kako u pogledu kvaliteta tako i u pogledu pokrivenosti, ozbiljno ograničavaju povezanost proizvođača i potrošača sa globalnim i regionalnim tržištima. Rešenja ovih pitanja zahtevaju ulaganja u infrastrukturu, ali i nekoliko sastanaka između regionalnih partnera“, rekao je Zakonjšek u intervjuu agenciji Mina, prenela je RTCG.

On je naveo da Ekonomski i investicioni plan Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan daje prioritet investicijama u središtu Trans-evropske transportne mreže (TEN-T), koje imaju strateški značaj za region i EU.

„U Crnoj Gori to znači da se u punoj meri koristi železnička trasa koja povezuje Beograd sa Podgoricom i Lukom Bar. Postoji plan za rehabilitaciju železničke pruge od Jadranskog mora do granice sa Srbijom. Rehabilitacija će takođe doneti bolju povezanost Luke Bar sa kopnom, povećanje bezbednosti i kvaliteta usluga u putničkom i teretnom saobraćaju i promovisati železnicu kao zeleni vid saobraćaja“, smatra Zakonjšek.

U EU je, kako je objasnio, železnica odgovorna za manje od 0,5 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u vezi sa transportom.

On je dodao da će vreme putovanja vozom biti dodatno skraćeno nakon završetka zajedničke železničke stanice u Bijelom Polju.

„Pored zajedničkih železničkih graničnih prelaza, Crna Gora može da nastavi sa uspostavljanjem zajedničkih drumskih graničnih prelaza Dobrakovo/Gostun, koji je glavni prelaz sa Srbijom“, rekao je Zakonješk, prenosi RTCG.

Prema njegovim rečima, prednosti zajedničkih graničnih prelaza su poboljšana koordinacija, uklanjanje suvišnih kontrola, optimalno korišćenje resursa i smanjenje vremena čekanja, što može dovesti do nižih troškova transporta.

„Isto važi i za granične prelaze između Crne Gore i Albanije. Plan je da se zajedničke kontrole na Sukobin/Murićan prošire i na transport robe, kao i da se takav model uvede na Božaj/Hani i Hotit, jedan od najlepših graničnih prelaza u regionu“, saopštio je Zakonjšek.

Kada je reč o putevima, Ekonomsko-investicionim planom predviđena su poboljšanja na putu od Podgorice do Sarajeva, čime će se obezbediti direktnija veza među susedima.

„Takozvani Plavi magistralni put duž jadranske obale takođe je deo Ekonomskog i investicionog plana, pod okvirom Flagship 3. Budvanska obilaznica je najnaprednija deonica u Crnoj Gori i biće značajno unapređena do 2027. godine, sa idejnim projektom u pripremi i odobrenim grantom za investicije u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF)“, objasnio je Zakonjšek.

On je podsetio da je uloga Stalnog sekretarijata Transportne zajednice da okupi važne aktere iz regiona i pomogne u implementaciji politika koje će povezati građane i privredu na Zapadnom Balkanu.

„Da bi se postigla puna integracija u transportno tržište EU, ceo region bi trebalo da radi istovremeno na sprovođenju reformi, usvajanju standarda i izgradnji i unapređenju infrastrukture“, rekao je Zakonješk.

On je rekao da će povećanje brzine voza od Bara do Beograda sa sadašnjih 50-80 kilometara na sat (km/h), na projektovanu brzinu od 80 km/h, imati mali efekat ako građani moraju da čekaju na dve granice na carinske i pasoške provjere.

„U cilju bolje regionalne saradnje možemo uspostaviti zajedničke granične kontrole kao najnapredniji način saradnje graničnih organa, koji dovodi do smanjenja vremena čekanja. Dodatni razlog za ulaganje u ovu rutu je njen veliki turistički potencijal. Vožnja vozom od Bara do Beograda svetski je poznata po spektakularnoj prirodi, tunelima i mostovima, koji i dalje oduševljavaju putnike kao inženjerska čuda“, smatra Zakonjšek.

Govoreći o auto-putu Bar-Boljare, Zakonjšek je rekao da je u njegovim brojnim posetama Crnoj Gori imao priliku da vidi taj impresivni inženjerski projekat. Projekat je jedan od najvažnijih u Crnoj Gori i kao deo Ekonomskog i investicionog plana u okviru Flagship 3, ispunjava uslove za finansiranje EU.

„Transportna zajednica će podržati sve investicije u puteve koje se rade u skladu sa standardima EU, uključujući i ekološke. Takođe smo posvećeni investiranju u puteve koji su pogodni za budućnost. U slučaju Bar-Boljare to znači primenu pametnih i dugoročnih tehnoloških izbora, kao što su Inteligentni transportni sistemi (ITS). Modernizacija i dobro održavanje puteva ostaju jedan od naših prioriteta, a mi ćemo tom procesu pružiti svu potrebnu podršku kada auto-put proradi“, rekao je Zakonjšek.

Na pitanje koji su najvažniji projekti koje Transportna zajednica planira da realizuje u ovoj godini, a koji će biti značajni za Crnu Goru i region, Zakonjšek je odgovorio da sve inicijative Stalnog sekretarijata uživaju punu podršku vlasti u Crnoj Gori.

Sekretarijat će, kako je rekao Zakonjšek, nastaviti da se fokusira na Luku Bar, zbog njenog značaja za privredu Crne Gore.

„Bolja integracija sa železničkom i drumskom saobraćajnom mrežom Beograd-Bar doneće ekonomske koristi i poboljšati atraktivnost ekološki prihvatljivog intermodalnog transporta. Naš Akcioni plan za vodeni transport i multimodalnost biće od posebnog značaja za oblast pomorstva u Crnoj Gori i Luku Bar, kao osnovnu pomorsku luku proširene TEN-T mreže“, objasnio je Zakonjšek.