Brodovi sa žitom ne stižu do gladnih

Šest brodova ukrcava se žitom u ukrajinskim lukama, a još najmanje 10 brodova biće natovareno žitaricama do kraja avgusta, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo infrastrukture. Za dve nedelje od kada je uspostavljen koridor za izvoz ukrajinskog žita, 16 brodova isplovilo je iz crnomorskih luka, ali oni uglavnom ne stižu na najavljene lokacije.

Prema saopštenju ukrajinskog ministarstva do sada je isporučeno oko pola miliona tona ukrajinskog žita u devet država, prenosi turska agencija Anadolija. Koridor je otvoren prema dogovoru Moskve i Kijeva, uz posredovanje Turske i UN. Zahvaljujući sporazumu, u Istanbulu je uspostavljen Zajednički koordinacioni centar.

Prvi brod sa ukrajinskim žitom isplovio je 1. avgusta iz Odese. Reč je o brodu „Razorni“ pod zastavom Siera Leone, koji je nakon inspekcije u Istanbulu nastavio put Sredozemljem prema Tripoliju u Libanu, kako je saopšteno. Međutim, dve nedelje kasnije ispostavilo se da se brod približava luci Tartus u Siriji gde bi trebalo da pristane.

„Razorni“ je prethodnih dana plovio sa isključenim transponderom, kako prenosi Reuters, zbog čega nije emitovao podatke o svojoj tačnoj lokaciji. Ipak, zna se da je 26.000 tona žita krenulo prema Libanu, ali da su tamošnje vlasti otkazale isporuku, uprkos ekonomskoj krizi i nesigurnom snabdevanju hranom, pa se brod vratio u Tursku.

Razlog za otkazivanje porudžbine navodno je zabrinutost za kvalitet robe. Nakon toga brod je isključio transponder, pa nekoliko dana nije bilo informacija o kursu plovidbe sve dok se nije približio Tartusu. Kijev je ranije optužio Siriju da je uvezla najmanje 150.000 tona žitarica, za koje tvrdi da je opljačkano žito iz ukrajinskih luka.

Ukrajina je prekinula diplomatske odnose sa Sirijom u junu, nakon što je Damask priznao nezavisnost istočnih regiona Luganska i Donjecka. Ukrajinska ambasada u Libanu saopštila je, pozivajući se na izjavu Ministarstva saobraćaja, da Ukrajina nije odgovorna za plovilo i teret koji su napustili njene vode.

O brodu „Razorni“ se najviše pisalo, budući da je to bio prvi brod sa žitom koji je isplovio iz Ukrajine posle nekoliko ratnih meseci. Međutim, za ostalih 15 brodova takođe je karakteristično da nisu prevezli robu do afričkih i ostalih luka gde je rizik od gladi najveći, zbog čega je i postignut sporazum sa UN o izvozu.

Jedan od brodova koji je prevozio 15.000 tona ukrajinskog žita pristao je prošle nedelje u italijansku luku Ravena na Jadranskom moru. Prema podacima UN kojima operišu New York Times i ruski Kanal 1, evropske destinacije za prihvat žita su i Hrvatska, Grčka i Irska. Samo jedan od 16 brodova ide ka Africi, tačnije Egiptu.

Razlog za usmeravanje brodova prema evropskim lukama, umesto prema afričkim i azijskim zemljama na ivici gladi, kao što su Jemen, Somalija i Etiopija su komercijalne prirode, jer žito je na prodaju, a kupci su zapadne zemlje. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se dovodi u pitanje sama teza da je žito iz ukrajinskih luka neophodno za siromašne zemlje.

Prema saopštenju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) svetske cene pšenice pale su za 14,5 odsto, delom kao posledica sporazuma Rusije i Ukrajine o izvozu žitarica iz crnomorskih luka, a delom zbog tekuće žetve na severnoj hemisferi. Kijev je u utorak saopštio da može da isporuči tokom septembra tri miliona tona pšenice iz svojih luka.