Najveći izazovi i koristi od uvođenja evropske valute

Da li je Hrvatska spremna za evro?

BankeEUNovacRegionVesti

24.9.2021 17:31 Autor: Marko Miladinović 0

Da li je Hrvatska spremna za evro? Da li je Hrvatska spremna za evro?
Vlada Republike Hrvatske donela je u decembru 2020. godine Nacionalni plan zamene hrvatske kune evrom, koji opisuje sve glavne operativne mere potrebne da ovaj proces... Da li je Hrvatska spremna za evro?

Vlada Republike Hrvatske donela je u decembru 2020. godine Nacionalni plan zamene hrvatske kune evrom, koji opisuje sve glavne operativne mere potrebne da ovaj proces protekne bez problema. Nacionalni plan se direktno nadovezuje na raniju Strategiju za uvođenje evra kao službene valute u Hrvatskoj, čije glavno načelo je zaštita potrošača, odnosno, kako kažu u Hrvatskoj narodnoj banci (HNB) – čitav ovaj proces za potrošača mora biti besplatan, tako da potrošač ne sme biti u finansijski nepovoljnijem položaju nego što bi bio da evro nije uveden.

„Uvođenje evra je kompleksna operacija koja obuhvata niz specifičnih aktivnosti. Jedna od najvažnijih je sprovođenje složene logističke operacije zamene gotovog novca: potrebno je iz opticaja povući dosadašnju nacionalnu valutu, te istovremeno pustiti u opticaj novčanice i kovanice evra. Druge važne aktivnosti su prilagođavanje pravnog okvira kako bi se zakonski uredilo da je evro nova službena valuta i osigurala pravna sigurnost usled prelaska na novu valutu, zatim informatička i administrativna prilagođavanja u javnom, realnom i finansijskom sektoru, te konverzija cena, depozita, kredita i ostalih novčanih iznosa vrednosti“, poručuju za Biznis.rs iz Hrvatske narodne banke.

Iz HNB dodaju da su sve pomenute aktivnosti detaljno pripremljene. Usaglašena je struktura za pripremu i sprovođenje svih potrebnih praktičnih mera i aktivnosti i one se već koriste. Tačan datum uvođenja evra, međutim, još uvek nije definisan. „Najraniji mogući datum za uvođenje evropske valute na velika vrata u Hrvatsku je 1. januar 2023. godine, i taj rok je ostvariv“, kažu u HNB.

„Kao tehničko pitanje, uvođenje evra zahteva duži vremenski period ispunjavanja osnovnih makroekonomskih kriterijuma i učešće u tzv. ERM II mehanizmu. Oba uslova Hrvatska formalno ispunjava i period nužnog učešća u ERM II ističe krajem 2022. godine, tako da se od početka 2023. godine stvaraju preduslovi za uvođenje evra u toj zemlji. Tada bi evro bio pušten u cirkulaciju i HNB bi postala praktično deo Evropske centralne banke, i to su dobro poznati tehnički procesi koji su više puta već urađeni jer je evrozona od početnih 12 zemalja u međuvremenu narasla na današnjih 19 zemalja članica“, objašnjava u komentaru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić. 

Međutim, kako dodaje Šoškić, uvođenje evra predstavlja i ozbiljno makroekonomsko i razvojno pitanje. Prema njegovim rečima, ulazak u evrozonu praktično znači gubitak monetarnog suvereniteta i monetarne politike kao raspoloživog alata ekonomske politike.

Kune u rukama
Foto: Printscreen youtube

„U praksi to znači da se gubi sposobnost da se kroz eventualnu promenu kamatnih stopa i deviznog kursa realizuju razvojni ciljevi i ciljevi finansijske stabilnosti, pre svega u slučaju da spoljni šokovi mogu da ugroze stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Pristupanje evrozoni je izazov i po pitanju toga po kom kursu se to čini. Hrvatska je praktično fiksirala paritet svoje valute prema evru i znatno pre ulaska u ERM II mehanizam, ali je pitanje da li po tom kursu hrvatska privreda može dovoljno da izvozi i da raste i napreduje kroz izvoz. Ulazak u evrozonu otvara pitanje izvora rasta konkurentnosti i čini da u praksi nove investicije u izvozni sektor i prirast produktivnosti rada moraju da nose prevagu u odnosu na rast plata u dogledno vreme u budućnosti. Nova količina potrebnog evra nakon pristupanja Hrvatske evrozoni je manje tehničko pitanje, jer je srazmerno učešću hrvatskog BDP-a u ukupnom BDP-u evrozone, a to znači da je potrebno relativno malo povećanje ukupne količine evra“, kaže naš sagovornik.

Šta promena valute znači za privredu, a šta za građane?

No, iz HNB navode da postoji mnogo potencijalnih koristi od uvođenja evra kao valute u ekonomiju poput hrvatske. Ako se s jedne strane gubi suverenitet, s druge bi trebalo da se dogodi makroekonomska stabilnost. Pored toga, evro bi mogao da donese i povoljnije uslove finansiranja, što bi barem donekle trebalo da pomogne u borbi za sticanje povoljnijih konkurentskih pozicija na tržištu koje pripada državama evrozone.   

„Najveća prednost za nacionalnu ekonomiju je eliminacija valutnog rizika kojem su sada izložena mnoga preduzeća. Naime, firme koje otplaćuju kredite sa valutnom klauzulom u evrima, a reč je o velikom broju njih, osetljiva su na kretanje kursa kune prema evru. U slučaju slabljenja kursa, njihove rate kredita bi se povećale. Nakon uvođenja evra krediti u evrima više neće biti izvor ranjivosti za preduzeća jer će i njihovi prihodi tada biti uglavnom u evrima. Osim toga, preduzeća su sada izložena valutnom riziku i kada učestvuju u međunarodnoj razmeni sa evrozonom jer se kurs kune prema evru može donekle promeniti u periodu od nastanka potraživanja ili obaveze do konačnog izvršenja transakcije. Eliminacija valutnog rizika će, stoga, preduzećima pogodovati i u tom aspektu poslovanja“, napominju iz HNB.

Od ostalih koristi za preduzeća izdvaja se povećanje efikasnosti i konkurentnosti usled nestanka troškova zamene kuna u evre i obrnuto, te očekivano smanjenje kamatnih stopa zbog pozitivnog uticaja uvođenja evra na kreditni rejting zemlje.

„Kada je reč o koristima za građane, oni će kao i preduzeća profitirati eliminacijom valutnog rizika, s obzirom na to da je mnogo građana zaduženo uz valutnu klauzulu. Takođe, građani će moći jednostavnije da upoređuju cene i putuju, a u dužem roku bi trebalo da osete i povećanje životnog standarda, jer se očekuje da će uvođenje evra dati podsticaj investicijama i ekonomskom rastu“, uvereni su u HNB.

Na pitanje kako će uvođenje evra uticati na bankarske kredite, indeksirane u kunama i evrima, iz centralne banke Hrvatske objašnjavaju da će se od dana definitivnog uvođenja evra svi kunski krediti i zajmovi s valutnom klauzulom u evrima smatrati kreditima u evrima.

Prema načelu neprekidnosti ugovora i drugih pravnih instrumenata, uvođenje evra ne utiče na valjanost postojećih ugovora koji referišu na nacionalnu valutu. Iznosi iskazani u kunama u tim ugovorima smatraće se iznosima u evrima, pri čemu će se iznosi preračunavati prema fiksnom kursu konverzije bez ikakvih troškova za dužnike. Kod kredita koji su ugovoreni sa fiksnom kamatnom stopom tokom celog perioda otplate, kamatna stopa se neće menjati.

S druge strane, kada je reč o kreditima s promenljivom kamatnom stopom, čija je kamata vezana za neki od postojećih parametara u kunama, od dana uvođenja evra na njih će se primenjivati odgovarajući parametar u evrima, što će precizno biti definisano u zakonu o evru. Pritom, finansijski položaj dužnika neće smeti da se pogorša. Drugim rečima, ukupna kamatna stopa će ostati jednaka onoj koja se primenjivala pre konverzije ili će se čak neznatno smanjiti.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...