Da li je moguće uštedeti 15 odsto električne energije?

Struja je ključna reč ove jeseni. Kako se približava zima raste i strepnja da li će biti dovoljno električne energije, odnosno da li ćemo ponovo imati restrikcije. Prema poslednjoj izjavi premijerke Ane Brnabić, Vlada Srbije će uraditi sve da ne dođe do isključenja, ali bi energenti ipak trebalo da se troše racionalno.

Ušteda struje nije ništa novo za većinu građana Srbije jer mnogi, a posebno stariji, najveće potrošače kao što su bojler, mašina za pranje veša ili termo-akumulaciona peć uključuju isključivo tokom noći, kada je jeftinija tarifa. Od ove zime možda će ta praksa postati deo nove realnosti kod svih, jer ukoliko se ne uštedi dovoljno energije sve je moguće, pa i restrikcije.

„Problem je u tome što mi u Srbiji trošimo više od 50 odsto energije iznad evropskog proseka i ove mere koje su uvedene trebalo bi da pomognu da dođe do uštede, ali ona možda neće biti dovoljna“, kaže za Biznis.rs profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac.

„Naime, postoji veliki broj građana koji neracionalno troše električnu energiju, i tu je glavni problem. Tu su i oni koji sve vreme štede, odnosno ponašaju se racionalno, bez obzira na novonastalu situaciju“, objašnjava profesor i dodaje da je naš tarifni sistem star 40 godina i da ga treba reformisati.

On smatra da nisu potrebne nagrade za potrošače, već da svako plaća električnu energiju onoliko koliko je potroši.

„Najsiromašnije građane bi trebalo osloboditi plaćanja električne energije do određenog broja sati i treba napraviti skalu od četiri zone, te da veliki potrošači plaćaju više, a oni koji se racionalno ponašaju znatno manje. Na primer, u Hrvatskoj je takav sistem da korisnici plaćaju onoliko koliko potroše“, objašnjava profesor.

Kada su u pitanju javne ustanove ili škole, naš sagovornik kaže da se i tamo može racionalizovati potrošnja energije, i to drastično, ukoliko bi pojedine institucije – koje su u mogućnosti – radile online.

„Potrebno je uvesti sistemske mere, na primer – da škole ne rade kada je najveća zima, u tom periodu može se preći na online nastavu. Tačno se zna kada su hladni dani, te raspust može biti fleksibilan. Takođe, i u pojedinim firmama, gde je to moguće, može se uvesti rad od kuće ili da se radi nekoliko dana iz kancelarije, a nekoliko od kuće“, predlaže Miloš Banjac.

Grejanje i bojler najveći potrošači

Potrebno je racionalno trošiti energiju, jer na taj način možemo da uštedimo do 10 odsto bez bilo kakvih ulaganja. Kasnije, sa dodatnim investicijama uštede mogu biti i veće, i preko 20 odsto, ističe profesor Banjac.

„Na grejanje tokom zime odlazi 60 odsto energije, a najveći potrošač u kući je naravno bojler i kod njega najpre treba smanjiti temperaturu i akumulirati energiju isključivo tokom noći. Bojler potroši 25 odsto ukupne energije, štednjom se taj procenat može znatno smanjiti. Za njim sledi šporet koji troži 12 do 15 odsto. Treba zaboraviti na grejalice i ukoliko je moguće napraviti dobru izolaciju doma“, kaže naš sagovornik.

Svest građana je najvažnija u ovom procesu, jer smanjenjem potrošnje električne energije, znatno se smanjuju i računi. Ipak, mnoga domaćinstva u Srbiji nemaju dobru izolaciju, te je zbog toga još uvek teško govoriti o racionalizaciji energije, ali ova zima će svakako biti test, pa ćemo znati šta nam je činiti naredne.