Za više od 80 odsto potrošača ovo je najprihvatljiviji način da se smanji otpad od jednokratne ambalaže

Depozitni sistem podstakao bi građane na reciklažu

EkologijaSrbijaU fokusuVesti

4.11.2021 16:43 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Depozitni sistem podstakao bi građane na reciklažu Depozitni sistem podstakao bi građane na reciklažu
Čak 85 odsto građana smatra da je uvođenje depozitnog sistema najprihvatljiviji način recikliranja, a većina njih bi se opredelila za sistem koji je jednostavan... Depozitni sistem podstakao bi građane na reciklažu

Čak 85 odsto građana smatra da je uvođenje depozitnog sistema najprihvatljiviji način recikliranja, a većina njih bi se opredelila za sistem koji je jednostavan i koji na jednom mestu obuhvata sve vrste jednokratne ambalaže, kao što su limenka, plastika, tetrapak i staklo, pokazuje istraživanje Centra potrošača Srbije (CEPS).

Istraživanje koje je sproveo CEPS ukazuje na navike i stavove ispitanika na temu reciklaže i uvođenje različitih sistema, između ostalog i depozitnog. Taj sistem podrazumeva model po kome potrošači prilikom kupovine pića plaćaju dodatni iznos novca za samu ambalažu, a koji im se vraća kada predaju praznu ambalažu za recikliranje.

„Od svih ispitanika koji su u okviru našeg istraživanja izabrali da bi često koristili sistem depozita veći broj živi u gradu, tačnije 61 odsto, dok su ispitanici koji žive u seoskim sredinama u većem broju neopredeljeni, njih 21,4 odsto. Ovo ukazuje na potrebu da depozitni sistem ne treba da zavisi od veličine mesta stanovanja, već da treba da bude dostupan svima, bez obzira u kojoj sredini ili u kom delu Srbije žive. Zato i ne čudi podatak da ukupno 58,2 odsto ispitanika smatra da je važno da im ovakav sistem bude u blizini”, istakla je predsednica CEPS-a Maja Anokić.

Ipak, u slučaju da proizvod koji redovno kupuju poskupi kao posledica ulaska u sistem depozita, 40 odsto ispitanika bi prestalo da ga kupuje. To je jedan od ključnih razloga zašto bi sistem depozita morao da bude jednako primenjen na svu jednokratnu ambalažu. U protivnom, ambalaža koja se nalazi van depozitnog sistema mogla bi da postane novi izbor potrošača, smatraju ispitanici.

Blizu dve trećine ispitanika, njih 60,2 odsto je istaklo da smatraju logičnim da iznos depozita zavisi od vrste i veličine ambalaže. Nešto više od polovine (55,3 odsto) ističe da bi se lako navikli na sistem u kome su zastupljeni različiti iznosi u odnosu na volumen ambalaže. 

Istraživanje je pokazalo da na polju edukacije i značaja reciklaže posebno treba animirati stanovnike ruralnih područja, kao i starosnu grupu od 41. do 65. godine. Nešto više od polovine ispitanika, njih 51,58 odsto, naglasilo je da im je važno da proizvođač na ambalaži jasno istakne mogućnost njenog recikliranja.

Potrošači širom sveta sve više traže istinski održivu ambalažu koja može beskonačno da se reciklira, naglašavajući da bi bili spremni da za nju plate više zbog pozitivnog uticaja koji ima na ekologiju. I blizu polovine ispitanika u Srbiji, tačnije 44,5 odsto njih je potvrdilo da bi bilo spremno da više plati proizvod koji je u ambalaži koja se lakše reciklira. Ovaj podatak jasno upućuje na svest o važnosti reciklaže na kojoj je potrebno kontinuirano raditi.

Iako većina ispitanika ističe da ima pozitivan stav prema reciklaži, nešto manje od polovine njih 45,9 odsto je izjavilo da se trudi da što više reciklira. Uočava se trend da potrošači smatraju reciklažu važnom temom i da su spremni da svojim ponašanjem doprinesu očuvanju životne sredine, ali da im je potrebna podrška kako bi znali načine na koje to mogu da rade i podsticaj u izgradnji i u očuvanju navika za recikliranjem.

Predstavljeni rezultati su ishod istraživanja koje je CEPS sproveo tokom septembra 2020. godine na uzorku ispitanika koji je obuhvatio Beograd, Vojvodinu, Centralnu, Zapadnu i Jugoistočnu Srbiju.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...