Do kraja 2023. godine dva miliona građana Srbije postaće ePacijenti

Država će razvojem više od 20 novih elektronskih servisa pokušati da do kraja 2023. godine prevede oko dva miliona građana Srbije da postanu ePacijenti i da do usluga domova zdravlja i bolnica dolaze elektronskim putem, saopštio je NALED.

Očekuje se da već sledeće godine bude zakazano i do 50 miliona usluga putem portala eZdravlje i mobilne aplikacije, i tako će korisnici brže doći do željenog pregleda.

Akcionim planom za 2022-2023, koji je na prošloj sednici usvojila Vlada Srbije, planirano je i uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona do kraja godine, a već od naredne, zahvaljujući sistemu eBolovanje, pacijenti neće morati da odlaze po doznake kod izabranog lekara, jer će se ceo proces odvijati online.

Uvid u jedinstveni eKarton, upisane dijagnoze i propisane lekove, imaće kako pacijent, tako i lekari iz različitih ustanova, državnih i privatnih, koje pacijenti posećuju. Na jednom mestu biće objedinjena cela istorija lečenja, što će pomoći efikasnijoj razmeni podataka između doktora opšte prakse i lekara specijalista, nadovi se u saopštenju.

„Jedan od prvih koraka ka uvođenju eKartona i potpune digitalizacije biće postavljanje nove modernije IZIS platforme, a kako bi sistem potpuno funkcionisao, neophodno je njegovo uvezivanje i sa privatnim i vojnim zdravstvenim ustanovama, koje dosad nisu bile deo ovog sistema. Cilj je da do kraja godine unapređeni IZIS koristi do 30 odsto bolnica, a da se tokom 2023. uključe i preostale zdravstvene ustanove“, rekla je Jelena Radnović Vukčević, šefica Jedinice za zdravstvo u NALED-u, koji će putem CHISU projekta, uz podršku USAID-a, pratiti sprovođenje akcionog plana i obaveštavati javnost o rezultatima.

U saopštenju se dalje navodi da se među 18 mera akcionog plana za sprovođenje Programa digitalizacije zdravstvenog sistema, nalazi i uvođenje eUputa koje će izdavati lekari specijalisti, rešavanje problema termina i uputa bez termina, kao i uvođenje jedinstvenih registara za elektronsko praćenje izdavanja recepata i potrošnje lekova, imunizacije, preležanih bolesti, nalaza i otpusnih lista. Institucije će, takođe, moći putem uvezanih baza podataka da razmenjuju informacije o rođenim i umrlima osobama, genetskim predispozicijama i sl.

Po prvi put će u našem zdravstvu krenuti da se primenjuje i veštačka inteligencija koja će doprineti efikasnijoj obradi velikog broja informacija u radiološkoj dijagnostici, a proces lečenja trebalo bi da ubrza i automatizovano tumačenje laboratorijskih rezultata.

Akcioni plan za sprovođenje Programa digitalizacije u zdravstvenom sistemu je podeljen na pet posebnih ciljeva, a glavni cilj je da se kroz proces digitalizacije osigura kvalitetnija, efikasnija i dostupnija zdravstvena zaštita kroz bezbedno korišćenje elektronskih usluga. Opšti uspeh u realizaciji svih aktivnosti meriće se napretkom na Globalnom indeksu digitalizacije zdravstva.

Izradu Programa i pratećeg akcionog plana i kome su učestvovale sve važne nadležne institucije, podržali su Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i projekat CHISU, finansiran od USAID-a.