Dve trećine ljudi u svetu radi na crno

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić istakao je da dve trećine ljudi u svetu radi na crno, a da je nezaposlenost brzo skočila sa 186 miliona, kolika je bila 2019. godine, na trenutnih 207 miliona.

„Više od 40 miliona ljudi nalazi se u modernom ropstvu, od kojih je 25 miliona na prinudnom radu i 15 miliona su uglavnom žene u prisilnim brakovima. Sve se to odvija samo zato što je profit od takvog prisilnog rada ogroman i iznosi oko 150 milijardi dolara godišnje“, izjavio je Protić na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići“, prenosi agencija Beta.

On je naglasio da je zabrinjavajući podatak da je porastao broj dece u dečjem radu za više od osam miliona i da danas iznosi oko 169 miliona. To se, prema njegovim rečima, desilo prvi put posle 25 godina opadanja tog trenda.

„Dosadašnji pokazatelji stanja na tržištu rada, kao što su stopa nezaposlenosti, prosečna zarada i produktivnost rada, nisu dobro merilo, pa smo morali da izađemo sa jednim novim – a to je gubitak radnih sati u svetu. On predstavlja kompozitno merilo rasta nezaposlenosti i neaktivnosti, skraćenje radnih sati, ali i plaćenih, a neobavljenih poslova“, istakao je Protić.

Na vrhuncu pandemije korona virusa 2020. godine, taj gubitak u Evropi i u Srbiji iznosio je, kako je rekao, 14,5 procenata izgubljenih radnih sati, što znači da 14,5 odsto ljudi kao da nije uopšte moglo da radi.

Dodao je i da su se nejednakosti koje su već bile prisutne samo pogoršale, kao i da su žene i mladi posebno pogođena grupa.

Kada je u pitanju udar na siromaštvo, uočen je skok oko 10 odsto u kategoriji ekstremnog siromaštva, gde ljudi žive sa manje od devet dolara dnevno.

„Nisko plaćeni radnici su najviše propatili usled korona krize, jer su izgubili posao, što je povećalo iznos prosečne zarade. U pandemiji su više bila pogođena mala preduzeća nego velika koja su inače produktivnija. Fiskalna podrška pokazala se kao značajna u vreme pandemije u svetu, a helikopterski novac nije morao baš da se potroši, mada je u prvom kvartalu 2020. godine to bila jedna od retko delotvornih mera koja je ublažila i Džini koeficijent (Gini index) nejednakosti u zemlji u datom trenutku“, naveo je Protić.

Prema njegovim rečima, vakcinacija je ublažila gubitak radnih sati oko dva odsto i spasila oko 307 miliona radnih mesta u svetu, i ublažila rizike pandemije, jer su ljudi mogli da se vrate na posao.

„Bezbednost i zdravlje na radu je tema koja je, zahvaljujući pandemiji, izašla na videlo. S tim u vezi, Srbija je ratifikovala dve nove konvencije koje se tiču bezbednosti zdravlja na radu, a to su Konvencija 155 i 157. Nadamo se da ćemo da doprinesemo u ovoj oblasti i novim zakonima od kojih je posebno bitan Zakon o osiguranju protiv povrede na radu“, zaključio je Protić.