Enormni rast cena đubriva ugrožava prehrambenu sigurnost na globalnom nivou

Proizvodnju ključnih poljoprivrednih proizvoda, od brazilskog kukuruza do malezijskih durijana, ugrožavaju visoke svetske cene đubriva zbog čega farmeri oskudevaju u vitalnim hranljivim materijama za useve, što podgreva strahovanja u pogledu globalne prehrambene bezbednosti i inflacije.

Cene đubriva su ove godine porasle usled rastuće potražnje i manje ponude, pri čemu su rekordne cene prirodnog gasa i uglja izazvale redukovanje proizvodnje u energetski intenzivnom sektoru đubriva.

Urea je poskupela za više od 200 odsto ove godine, dok su se cene dijamonijum-fosfata skoro udvostručile, piše Reuters.

Pored skoka globalnih cena hrane do rekordnih nivoa u poslednjih više od 10 godina, rastuće cene đubriva će dodatno povećati pritisak na dostupnost hrane, naročito u privredama koje se oslanjaju na uvoz, dok u nategnutim državnim budžetima ima malo prostora za vladine subvencije, kaže Frederik Nojman (Frederic Neumann), kodirektor u HSBC banci nadležan za azijska ekonomska istraživanja.

„U vreme kada je korona virus već desetkovao živote i sredstva za život nebrojenih miliona ljudi, rast cena hrane posebno teško pogađa siromašne. Rast cena đubriva ne samo da pogađa poljoprivrednike, već će se preneti i na potrošače preko viših cena hrane“, ističe on.

Imajući u vidu da je indeks cena hrane Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) na najvišem nivou od 2011. godine, svetski poljoprivrednici već trpe pritisak da povećaju isporuke.

Analitičari, međutim, upozoravaju da će se ograničena ponuda đubriva pogoršati početkom sledeće godine. Poljoprivrednici iz Evrope, Severne Amerike i severne Azije moraju da pojačaju kupovine pre prolećne setve, dok su istovremeno ključni proizvođači, poput Kine, Rusije i Egipta, ograničili izvoz kako bi obezbedili domaće tržište.

„Prodaja većine zaliha proizvođača uree je već ugovorena, što znači da će globalni proizvođači tog đubriva biti ‘rasprodati’ do 1. januara. Proizvođači ulaze u novu godinu sa veoma niskim neprodatimh zalihama i naići će na značajnu globalnu potražnju u prvom kvartalu iz SAD, Kanade, Brazila, Evrope, Azije koje kreću s kupovinom“, navodi Džoš Linvil (Josh Linvil), direktor američke kompanije za đubriva Stone X.

On dodaje da će, kao odgovor na rast cena, farmeri širom sveta ili odložiti kupovinu ili smanjiiti korišćenje đubriva da bi uštedeli novac.

Indija i Egipat, dve velike poljoprivredne ekonomije, povećale su državne subvencije u novembru, pri čemu je indijsko Ministarstvo poljoprivrede pojačalo snabdevanje đubrivom okruga koji imaju male zalihe kako bi obezbedilo proizvodnju ozimih useva.

Za sada je udar visokih troškova za većinu proizvođače useva ublažen, ali bi neki od njih sledeće sezone mogli da pređu sa pšenice i kukuruza, koji se hrane azotnim đubrivom, na soju.

Ipak, u 2022. godini će mali broj useva ili farmera biti pošteđen udara, kažu izvori.

U Nemačkoj će poljoprivrednici zbog rasta cena verovatno smanjiti upotrebu đubriva, što bi moglo da smanji prinose, ocenjuje Bernard Krusken (Bernhard Krusken), generalni sekretar nemačkog udruženja poljoprivrednika DBV, prenosi Reuters.

„Presipitivaće se setva onih vrsta useva kod kojih je proteklih meseci došlo do rasta proizvođačkih cena“, dodao je Krusken.

Brazil, najveći proizvođač soje u svetu i treći po veličini proizvođač kukuruza, koji hrani 10 odsto svetske populacije, upozorio je na nestašicu đubriva u sledećoj godini, predviđajući usporavanje rasta proizvodnje soje, kukuruza i pamuka.

„Za soju je to delimično ublaženo jer je mnogo inputa već kupljeno, ali će se kukuruz direktno suočiti sa rastom troškova za đubrivo. Za sezonu 2022/23 rekao bih da ćemo imati nekih problema. Rekao sam poljoprivrednicima da problem više nije ni cena, već raspoloživost ponude đubriva“, izjavio je Andre Pesoa, partner u brazilskoj konsultantskoj kući za agrobiznis Agrokonsalt.

Čak i u Severnoj Americi, gde žive neki od najbogatijih poljoprivrednika na svetu, uzgajivači su odložili kupovine koje obično obavljaju uoči prolećne setve, nadajući se da će cene pasti.

Mada su vremenski uslovi, biljne bolesti, štetočine i vodosnabdevanje ključni za razvoj useva, ono je jedan od dominantnih faktora proizvodnje koji farmeri kontrolišu.

Ali, mnogi uzgajivači, pre svega milioni malih vlasnika gazdinstava koji proizvode trećinu svetske hrane, neće imati drugi izbor osim da smanje upotrebu đubriva 2022. godine.

U jugoistočnoj Aziji, koja ima najveći udeo u globalnoj proizvodnji palminog ulja, uzgajivači se pripremaju za veće troškove proizvodnje, a vodeći industrijski igrači već trpe poremećaje s nabavkom đubriva i smanjenje uvoza, piše Reuters.

„Malezija uvozi 95 odsto đubriva. Proizvodnja voća i povrća, uključujući durijan, biće pogođena jače od palminog ulja, jer zahteva kvalitetnije đubrivo“, kaže Teo Ti Seng, generalni direktor malezijskog dobavljača agrohemikalija Ben Meyer Agricare.

Nedavni pad cena nafte mogao bi da ublaži troškove proizvođča đubriva, ali će sledeći neočekivani talas hladnog vremena izazvati novi energetski udar što će pokrenuti rast cena hrane, piše Reuters.