Cene transporta u EU najviše u Švedskoj, najniže u Bugarskoj

U 2021. godini su cene transporta bile iznad proseka Evropske unije u svim nordijskim državama članicama, kao i u većini zapadnih država članica, sa izuzetkom Luksemburga, navedeno je u publikaciji Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Naglašeno je da su u svim baltičkim, istočnim i južnim državama članicama cene transporta bile ispod proseka EU. Cene transporta su bile najviše u Švedskoj i Danskoj, a najniže u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Napominje se i da su podaci prikazani tako da 100 predstavlja prosečne cene transporta u EU. Ukoliko je indeks cena veći od 100, dotična zemlja ima više cene u poređenju sa prosekom EU, a ako je manji od 100, onda je su cene niže u odnosu na prosek EU.

„Indeks cena za transport obuhvata cene za: opremu (vozila), rad opreme (gorivo, delovi i popravke) kao i za usluge (karte za prevoz i sl.). Promene potrošačkih cena tokom vremena (deflacija ili inflacija) takođe se izražavaju u indeksu, a u EU je to harmonizovani indeks potrošačkih cena“, objašnjeno je u publikaciji.

Godišnja promena cena goriva i maziva za transport

Početak korona krize 2020. godine rezultirao je padom potražnje za energentima, što se odrazilo na pad potrošačkih cena goriva i maziva za transport u EU od 9,7 odsto u toj godini. Svaka država članica EU zabeležila je pad ovih cena u pandemijskoj godini.

Potražnja za energentima se uvećala. U EU su potrošačke cene transportnih goriva i maziva porasle za 17,2 odsto u 2021. godini. Rast cena premašio je 20 odsto u Luksemburgu, Nemačkoj, Mađarskoj i Poljskoj. Sa druge strane, Malta je jedina imala pad potrošačkih cena goriva i maziva za transport, i to od -2,4 procenta, dok je najmanje uvećanje bilo od 11 odsto u Irskoj.

Posmatrajući period od 2011. do 2021. godine, godišnji indeks potrošačkih cena goriva i maziva u EU korišćenih za transport, bio je relativno promenljiv, odražavajući promene u osnovnoj ceni nafte.

Indeks cena pao je sa visokog nivoa u 2012. godini na najniži u 2016. godini, pre nego što se povećao u 2017. i 2018. godini. Stabilnost je u 2019. godini prekinuta zbog smanjenja kretanja pod uticajem bolesti Covid-19 u 2020. i oporavka 2021. godine.

Izdaci domaćinstava za transport

Kako se navodi u publikaciji Eurostata o transportu, izdaci domaćinstava za transport obuhvataju kupovinu i rad transportne opreme, kao i plaćanja za usluge transporta.

U 2019. godini se 13,1 procenat ukupnih izdataka domaćinstava u EU odnosio na transport. Korona kriza se snažno odrazila na ponašanje ljudi, bilo da se radi o svakodnevnim putovanjima (odlazak do/od mesta rada, učenja, kupovine ili rekreacije, itd.) ili na manje učestale aktivnosti (praznici, poslovna putovanja i sl.).

Učešće transporta u potrošnji domaćinstava u EU palo je na 11,6 odsto u 2020. godini. Svaka država članica prijavila je manji udeo troškova domaćinstava za transport u 2020. u odnosu na 2019. godinu. Najveće smanjenje zabeleženo je u Sloveniji, Luksemburgu i Kipru, a najmanje na Malti.

U 2020. godini su domaćinstva u Sloveniji imala najveći udeo troškova za transport (14,2 odsto), a u Slovačkoj najmanji (5,3 procenta).

Domaćinstva u EU su u 2019. godini više trošila na kupovinu vozila i transportne usluge nego u 2010. godini, dok je utrošak za rad lične transportne opreme bio isti. U 2020. godini su svi ti troškovi bili smanjeni.

Rashodi država članica za transport

Državni rashodi za transport se u publikaciji Eurostata odnose na rashode za svaki vid transporta, na izdatke za aktivnosti kao što su rad, korišćenje, izgradnja i održavanje transportnih sistema i objekata, kao i nadzor i regulisanje korisnika i njihove opreme.

Državni rashodi za transport u EU u 2019. godini ekvivalentni su dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Korona kriza je mnogo uticala na državnu potrošnju, jer su obezbeđeni grantovi, zajmovi i subvencije za podršku funkcionisanju i održavanju transportnih sistema i objekata. Državnih rashodi za transport u EU su u BDP-u bili 2,3 procenta u 2020. godini.

Izuzev Mađarske, koja je imala smanjenje državnih rashoda za transport u 2020. godini, kao i Irske i Švedske, koje nisu registrovale nikakvu promenu, sve ostale države članice EU su u 2020. godine prijavile veći državne rashode za transport u odnosu na BDP nego u 2019. godini. Najveći skok državnih rashoda evidentiran je u Letoniji, Malti, Portugaliji i Hrvatskoj.

U 2020. godini, Mađarska je prijavila najviši državni rashodi na transport u odnosu na BDP (4,6 odsto), dok je Kipar imao najniži odnos (0,7 procenata).

U EU su državni rashodi za transport, u odnosu na BDP, pali sa 2,3 odsto u 2010. godini na 2,1 procenat u 2012. godini. Ostali su na 2,1 odsto ili dva procenta iz godine u godinu, sve dok korona kriza nije izazvala povratak na 2,3 procenta u 2020. godini.

Investiranje u transportnu opremu

Ulaganja u transportnu opremu u EU kretala su se od 1,5 do dva odsto BDP-a između 2011. i 2021. godine, navodi se u publikaciji Eurostata.

Ulaganja su opala od 2011. do 2013. godine, tokom produženog oporavka od globalne finansijske i ekonomske krize nekoliko godina ranije. Nakon toga, ulaganja u transportnu opremu, u odnosu na BDP, porasla su do maksimuma od dva procenta u 2017. godini, što se ponovilo i 2019. godine.

Uticaj korona krize na takva ulaganja je vidljiv kroz pad od 1,7 odsto u 2020. i 1,6 procenata u 2021. godini.