EU mora da investira oko 1.500 milijardi evra godišnje u klimu

Evropska unija ulaže oko 1.500 milijardi evra godišnje između 2031. i 2050. godine kako bi smanjila emisije gasova staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine i ispunila svoj neto nulti cilj iz sredine veka, saopštio je Brisel.

Procene su deo nacrta dokumenta Evropske komisije, u koji je Financial Times imao uvid, koji postavlja predstavlja plan Brisela za smanjenje emisija i postizanje „klimatske neutralnosti na nivou cele privrede“ do 2050. godine.

Visok nivo investicija daleko bi nadmašio ogromnu cenu neaktivnosti jer efekti globalnog zagrevanja postaju sve očigledniji, navedeno je u dokumentu. Održavanje porasta temperature unutar 1,5 stepen Celzijusovih iznad predindustrijskih nivoa moglo bi da uštedi 2.400 milijardi evra u ekonomskim gubicima EU između 2031. i 2050. godine i smanjiti neto troškove uvoza fosilnih goriva za 2.800 milijardi evra u istom periodu.

Novi cilj od 90 odsto na donjoj granici raspona koji je preporučio naučni savetodavni odbor EU, smatra se načinom za ubrzanje klimatskih akcija, kako se ekonomska šteta od ekstremnih vremenskih pojava povećava.

Prema klimatskom zakonu EU, vlade država članica posvećene su smanjenju emisija za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine i dostizanju neto nule do 2050. godine. Za neke oblasti industrije i poljoprivrede zahtevi su preteški usled visoke inflacije i posledica energetske krize.

Poljoprivrednici se više od ostalih protive ekološkim propisima, a protesti su se poslednjih nedelja proširili iz Holandije na Belgiju, Nemačku, Francusku i Rumuniju. Vlasti u Francuskoj i Belgiji odložile su prošle godine donošenje klimatskih zakona zbog političkih implikacija.

U dokumentu se predviđa da će u EU najviše emisije gasova sa efektima staklene bašte 2040. godine dolaziti od poljoprivrednih aktivnosti, uključujući uzgoj stoke i upotrebu đubriva. Da bi se postiglo ciljano smanjenje trebalo bi sasvim dekarbonizovati sektor proizvodnje električne energije do tada.