Države EU daleko od klimatskih ciljeva

Nijedna članica Evropske unije nije blizu ciljeva formulisanih Pariskim klimatskim sporazumom, navodi frankfurtski tehnološki startap Right u analizi konkretne primene mera za suzbijanje globalnog zagrevanja.

Pariski sporazum iz 2015. je pravno obavezujući okvir globalnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, a cilj je da globalno zagrevanje ograniče na 1,5 stepeni iznad proseka iz predindustrijske ere.

EU je sebi postavila cilj da do 2050. postane klimatski neutralna, a Nemačka to želi to da postigne već 2045. godine.

Međuvladin panel Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama je upozorio da će, bez bržih promena, 1,5 stepeni biti promašeno već 2030-ih, a sekretarijat UN za klimatske promene je jesenas upozorio da će u istom slučaju zagrevanje 2100. dostići 2,5 stepeni, piše DPA.

Right, međutim, iznosi još crnju prognozu. U primeni klimatskih mera u EU najbolje kotiraju Hrvatska i Kipar, ali sve i da ostatak sveta samo tim tempom primenjuje dogovoreno, svet će se do 2100. zagrejati za 3,1 stepeni.

Tempo Nemačke, preslikan na svet, znači zagrevanje od 4,4 stepeni, Luksemburga 5,3, Češke i Estonije sa 5,2 stepeni, Francuske i Italije po 3,7, a Španija 3,5 stepeni.

Analiza ne uzima u obzir najavljene projekte klimatske tranzicije, nego samo ono što su članice EU već učinile.

UN upozoravaju da probijanje praga od 1,5 stepeni može snažno da ubrza zagrevanje i izazove katastrofalne posledice, uključujući češće i teže suše, talase vrućina i padavine.