London na putu povratka u EU

Endi Burnam (Andy Burnham) ocenio je da Velika Britanija i Evropska unija u narednim danima mogu da postignu sporazum koji bi bio koristan za obe strane i približio London i Brisel više nego što su mnogi Britanci očekivali kada su 2016. glasali za Brexit. Britanski premijer razgovarao je sa evropskim liderima na samitu Evropske političke zajednice u Dablinu, uoči dugo očekivanog samita EU i Velike Britanije naredne nedelje, na kojem želi da postigne napredak u popravljanju odnosa.

U središtu pregovora trebalo bi da budu sporazumi o trgovini hranom i pićem, povezivanju sistema za trgovinu emisijama i programu mobilnosti mladih. Ipak, pitanje školarina za studente iz EU ostaje jedna od glavnih prepreka. Brisel insistira da evropski studenti u Velikoj Britaniji plaćaju školarine pod istim uslovima kao domaći studenti, a upozorava da bez dogovora o tome možda neće stupiti na snagu ni sporazumi o hrani i piću i trgovini emisijama. Burnam je rekao da je reč o paketu mera i da će se za njihove koristi boriti do poslednjeg trenutka, posebno zbog mogućnosti da se smanje troškovi života, prenosi Guardian.

Burnam smatra da je izlazak iz EU doveo do znatno oštrijeg oblika Brexita nego što su građani očekivali na referendumu 2016. godine. On je odbacio tvrdnju bivšeg premijera Dejvida Kamerona (David Cameron) da ekonomski problemi Velike Britanije nemaju veze sa napuštanjem EU. Prema Burnamovim rečima, tvrdnja da je slab privredni rast tokom protekle decenije nepovezan sa Brexitom nije u skladu sa dokazima, dok je Kameronova intervencija, kako je ocenio, više usmerena na očuvanje jedinstva Konzervativne stranke nego na odbranu britanskih interesa.

Kao jedan od najvažnijih ekonomskih efekata novog približavanja EU Burnam je izdvojio sporazum o hrani i piću, koji bi trebalo da smanji administrativne prepreke nastale posle Brexita. On je ranije procenio da bi taj dogovor mogao da poveća britanski bruto domaći proizvod za 0,4 odsto. Takođe je nagovestio da je spreman da razmotri različite oblike dublje saradnje, uključujući povratak na jedinstveno tržište i carinsku uniju, pa čak i ponovno članstvo u EU. Ipak, o tome bi se odlučivalo tek posle budućih pregovora i procene britanske vlade.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas (Kaja Kallas) izjavila je da bi želela da se Velika Britanija vrati u Uniju, ali je upozorila da pregovori neće biti jednostavni zbog posledica i nepoverenja koje je ostavio proces Brexita. Prema najavama iz Dauning strita, govor će biti usmeren prvenstveno na predstojeći samit u Briselu i narednu fazu saradnje tokom 2027. godine, a ne na predstavljanje konačnog modela budućih odnosa.

Na samitu bi trebalo da bude utvrđena i agenda za sledeću fazu približavanja, koja bi mogla da obuhvati zajednički sporazum o migracijama, saradnju policijskih i graničnih službi, vize za umetnike na turnejama i međusobno priznavanje stručnih kvalifikacija. Britansko Ministarstvo pravde istovremeno pokušava da ublaži zahtev EU koji se odnosi na obustavljanje deportacija stranih državljana osuđenih za krivična dela. Očekuje se da će i to pitanje otežati pregovore, jer se strane još nisu usaglasile oko obaveza koje bi Velika Britanija preuzela.

Posebno važno biće pitanje pristupa britanskih kompanija evropskim lancima snabdevanja i javnim nabavkama kroz inicijativu „Made in Europe“. Ukoliko ne postigne dogovor sa EU, britanska preduzeća mogla bi da budu isključena iz pojedinih evropskih programa i tržišta. London bi, prema navodima, mogao da ponudi ustupke u vezi sa školarinama za evropske studente u zamenu za uključivanje u ovu inicijativu, ali Brisel poručuje da na samitu neće biti moguć konačan dogovor jer EU još nije utvrdila sopstveni pregovarački stav.