Nemci 2025. u proseku radili manje nego prethodnih godina

Rade li ljudi u Nemačkoj sve više ili je trend obrnut? Zavisi, od stanja privrede, od godina, pola, obrazovanja i još ponečega, pokazuje objavljena analiza.

Prema podacima Saveznog instituta za istraživanje stanovništva (BiB), prosečno radno vreme 2025. bilo je prvi put posle niza godina kraće od prethodne godine, prenosi DPA.

Računajući celokupno radno sposobno stanovništvo starosti između 20 i 64 godine, radna nedelja je bila 0,3 sata kraća od rekorda iz 2023. Prosečno „otkucano“ vreme 2023. bilo je 28,8 sati nedeljno, a 2025. 28,5 sati.

Uočljivo kraće su radili zaposleni iz grupe mlađih i sredovečnih, od 25 do 54 godine, dok je skraćenje kod starijih bilo neupadljivo, uglavnom zbog pomeranja granice za odlazak u penziju.

BiB to pripisuje stanju privrede. „Fazu ekonomske slabosti tipično prati kraće radno vreme po stanovniku. To i sada vidimo“, rekao je istraživač BiB-a Harun Sulak.

Prosek žena je bio da rade nešto više od 24 sata nedeljno, skoro nepromenjeno od prethodne godine. Analitičari to objašnjavaju dubokim deficitom stručne radne snage u oblastima u kojima žene često rade, na primer u obrazovanju, vrtićima i zdravstvu.

Razlika u vremenu na radu ima i između grupa prema obrazovanju. Kod ljudi sa nižim stepenom obrazovanja, radno vreme je najviše, a kod visokokvalifikovanih je najmanje skraćeno.

„U predstojećim decenijama broj radno sposobnih stanovnika nastaviće da opada zbog starenja populacije“, rekao je direktor istraživanja u BiB-u Sebastijan Klizener (Sebastian Klüsener).

„Radno vreme po stanovniku jasno ukazuje u kojoj meri zaista koristimo postojeći radni potencijal. Taj pokazatelj će samo dobijati na značaju.“

BiB je računicu zasnovao na podacima iz mikropopisa.