OTP Grupa zadržala snažne finansijske rezultate u prvom polugodištu 2026.

OTP Grupa zadržala je snažne osnovne finansijske rezultate u prvom polugodištu 2026. godine. Dobit posle oporezivanja iznosila je 580 milijardi forinti (HUF), odnosno 1,56 milijardi evra, uz pretpostavku ravnomernog priznavanja posebnih stavki koje su početkom godine jednokratno evidentirane za celu godinu. To je za dva odsto manje nego u istom periodu prošle godine, dok je normalizovani prinos na kapital (ROE) ostao na visokom nivou od 21 odsto.

Prijavljena konsolidovana dobit posle oporezivanja dostigla je 483 milijarde forinti (1,30 milijardi evra), pre svega zbog efekta godišnjih posebnih poreza, nadzornih naknada i drugih jednokratnih stavki koje su u celosti knjižene početkom godine, piše SEEbiz.

Dobit pre oporezivanja u prvom polugodištu porasla je za tri odsto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno za osam odsto kada se isključi uticaj kursnih razlika.

Ukupni prihodi povećani su za pet odsto, prvenstveno zahvaljujući rastu neto kamatnih prihoda od 13 odsto, odnosno 19 odsto kada se isključi uticaj kursa. Neto kamatna marža poboljšana je za 31 bazni poen, na 4,61 odsto, zahvaljujući rastu obima poslovanja i povoljnim kretanjima marži na više tržišta, uključujući Mađarsku i Uzbekistan.

Operativni troškovi porasli su za 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno za 16 odsto kada se isključi uticaj kursa. Rast troškova uglavnom je posledica rasta zarada usled inflacije, povećanja broja zaposlenih, amortizacije ulaganja u informacionu tehnologiju, kao i većih troškova infrastrukture, softvera i marketinga.

Uprkos tome, odnos troškova i prihoda zadržan je na umerenih 42 odsto.

Osnovni pokazatelji kvaliteta kreditnog portfelja ostali su povoljni. Udeo kredita u fazi 3 smanjen je za 0,3 procentna poena u odnosu na kraj 2025. godine, na 3,2 odsto, dok je smanjen i udeo kredita u fazi 2. Ukupni troškovi rizika pali su za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, uprkos dodatnim rezervisanjima povezanim sa ograničenjem kamatnih stopa u Mađarskoj.

Kreditna aktivnost dodatno je ubrzana tokom drugog tromesečja. Konsolidovani obim kredita klijentima koji donose prihod povećan je za osam odsto u prvom polugodištu, odnosno za 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine kada se isključi uticaj kursnih razlika.

Stambeni krediti ostali su glavni pokretač rasta i tokom prvih šest meseci povećani su za 12 odsto, uz podršku programa Home Start u Mađarskoj. Potrošački krediti porasli su za sedam odsto, dok je rast kredita stanovništvu, mikro, malim i velikim preduzećima ubrzan tokom drugog tromesečja. Dinamičan rast zabeležen je i u segmentu lizinga.

Depoziti klijenata povećani su za šest odsto u prvom polugodištu, kada se isključi uticaj kursnih razlika. Neto odnos kredita i depozita na kraju juna iznosio je 78 odsto, što potvrđuje da je snažan rast kreditiranja i dalje podržan uravnoteženom i stabilnom strukturom izvora finansiranja.

OTP Grupa zadržala je snažnu kapitalnu poziciju. Na kraju juna stopa osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosila je 17,6 odsto, dok je ukupna stopa adekvatnosti kapitala povećana na 20,3 odsto. Uz ravnomerno priznavanje godišnjih posebnih stavki, CET1 stopa iznosila bi 17,9 odsto.

Emisija instrumenata dopunskog kapitala Tier 2 u vrednosti od milijardu evra, završena u junu, predstavlja najveću transakciju na tržištu kapitala u istoriji OTP banke i značajno je doprinela jačanju ukupne adekvatnosti kapitala.

Na osnovu rezultata ostvarenih u prvom polugodištu i aktuelnih poslovnih trendova, Uprava je izmenila deo svojih očekivanja za 2026. godinu. Neto kamatna marža u prvom polugodištu dostigla je 4,61 odsto, što je više od 4,34 odsto ostvarenih tokom cele 2025. godine. Uprava očekuje da će neto kamatna marža na nivou cele godine ostati iznad prošlogodišnjeg nivoa.

Organski rast kredita, prilagođen za kursne razlike, mogao bi da ostane na oko 15 odsto, dok se očekuje da će profil kreditnog rizika biti uglavnom sličan prošlogodišnjem. Istovremeno, odnos troškova i prihoda mogao bi biti nešto viši nego 2025. godine, dok bi prinos na kapital mogao blago da opadne usled očekivanog smanjenja finansijske poluge.