Prosečna temperatura Mediterana najviša ikada

Ovogodišnje leto donelo je izuzetno topla mora širom sveta, a posebno Evropi, gde je Copernicus Climate Change Service (C3S) zabeležio rekordne temperature površine mora duž atlantske obale i u zapadnom Mediteranu. Prosečna temperatura površine mora na globalnom području između 60. stepena južne i 60. stepena severne geografske širine u junu je dostigla 20,86°C, najvišu vrednost za taj mesec otkako postoje merenja, dok su evropska mora tokom leta bila zahvaćena snažnim morskim toplotnim talasima.

Podaci Copernicusa pokazuju da je zapadna Evropa imala najtopliji period jun–jul otkako postoje merenja, uz izuzetno dugotrajne toplotne talase koji su zahvatili velike delove kontinenta. U centralnoj Evropi oboreni su temperaturni rekordi u nekoliko zemalja, među njima Austriji i Slovačkoj, dok su visoke temperature i dugotrajni nedostatak padavina isušili vegetaciju i stvorili povoljne uslove za širenje požara, prenosi Guardian.

Copernicus Climate Change Service ocenio je da je ovo leto jasan primer načina na koji klimatske promene pojačavaju ekstremne pojave koje se međusobno nadovezuju. Dugotrajni sistemi visokog pritiska zadržavali su toplotu nad zapadnom Evropom, dok je isušivanje zemljišta smanjilo njegovu sposobnost prirodnog hlađenja, čime su se temperature dodatno povećavale. Istovremeno je posebno intenzivan toplotni talas krajem juna mogao da bude povezan sa više od 10.000 smrtnih slučajeva.

Copernicus je takođe ukazao na dalje pogoršanje suše tokom jula, uz izuzetno male količine padavina i veoma nisku vlažnost zemljišta u velikom delu zapadne Evrope. U Francuskoj, Španiji, delovima Nemačke i Velike Britanije nizak vodostaj reka ugrozio je vodosnabdevanje, navodnjavanje i proizvodnju električne energije, dok je nedostatak vode za hlađenje doveo do privremenog zatvaranja dve termoelektrane na ugalj u Poljskoj i, prvi put u 44 godine, jedine nuklearne elektrane u Mađarskoj.

Toplota i suša imaju i velike ekonomske posledice. Procene pokazuju da je samo junski toplotni talas mogao evropske proizvođače žitarica da košta oko dve milijarde evra izgubljenih prinosa, dok je dugotrajna suša od 2015. do 2018. godine, prema studiji CMCC European Institute on Economics, evropsku ekonomiju koštala oko 439 milijardi evra. Istraživači upozoravaju da tradicionalne procene često potcenjuju ukupnu cenu suše jer ne obuhvataju posledice koje se kroz različite sektore privrede akumuliraju godinama.

Istovremeno, kombinacija visokih temperatura, suve vegetacije i vetra stvorila je izuzetno povoljne uslove za velike šumske požare, pa je prema podacima European Forest Fire Information Systema (EFFIS) od početka godine u EU izgorelo oko pola miliona hektara. Copernicusovi podaci pokazuju da su sušni i toplotni uslovi dodatno povećali rizik od požara, dok stručnjaci upozoravaju da klimatske promene stvaraju sve pogodnije uslove za razvoj velikih požara, iako se deo rizika može smanjiti boljim upravljanjem vegetacijom i pažljivijim planiranjem naselja.