Ekstremne vrućine zahvatile veliki deo Evrope

Ekstremni toplotni talas zahvatio je veliki deo Evrope, a generalni sekretar UN-a upozorio je da se svet nalazi u „priči o dve krize“ – klimatskoj i energetskoj. Govoreći u Londonu, gde temperature dostižu rekordne vrednosti, rekao je da klimatske promene guraju planetu ka opasnim prelomnim tačkama, dok energetska zavisnost od fosilnih goriva dodatno produbljuje problem. „London ne samo da zove, London se kuva“, poručio je on, upozoravajući da su klimatska i energetska kriza povezane i da imaju isti uzrok.

U Velikoj Britaniji naučnici su predstavili scenario prema kojem bi već 2056. godine temperatura u Engleskoj mogla da dostigne čak 45 stepeni Celzijusa, uz višednevne periode sa više od 40 stepeni. Vels bi mogao da beleži 41 stepen, Škotska 38, a Severna Irska oko 30 stepeni. Podseća se na katastrofalno leto 1976. godine, kada su propadali usevi, presušivale vodovodne mreže, cene hrane rasle dvocifrenim stopama, a od posledica vrućine svakodnevno umiralo oko 250 ljudi. Ovih dana britanske vlasti izdale su crvena upozorenja zbog vrućine, a građanima se savetuje da drže zatvorene prozore i spuštene roletne kako bi se zaštitili od toplote, prenosi Guardian.

Posledice vrućine osećaju se u svakodnevnom životu. Britanski auto-klub RAC saopštio je da beleži deset odsto više kvarova vozila nego što je uobičajeno u ovo doba godine, a očekuje se dodatni rast problema kako temperature budu rasle. Zbog smanjenog železničkog saobraćaja više ljudi koristi automobile, što povećava rizik od pregrevanja motora i zastoja na putevima. Vatrogasne službe u pojedinim okruzima upozorile su na veliku opasnost od šumskih požara, pozivajući građane da izbegavaju roštiljanje i paljenje vatre na otvorenom, napominjući da čak i odbačeno staklo na suncu može izazvati požar.

Ni ostatak Evrope nije pošteđen. Gotovo cela Španija nalazi se pod upozorenjima zbog vrućine, a pojedini delovi zemlje, uključujući područja oko Kordobe, Bilbaa i pokrajine Kantabrije, dobili su najviši, crveni stepen upozorenja zbog „izuzetne opasnosti“. U Baskiji, na granici sa Francuskom, očekuje se temperatura do 40 stepeni u hladu, što je za taj region veoma neuobičajeno. Francuska je, u međuvremenu, zabeležila najtopliju noć sa prosečnom temperaturom na teritoriji cele zemlje od 21,6 stepeni, što je bilo najviše od početka merenja 1947. godine.

Toplotni talas snažno utiče i na energetiku. Zbog masovne upotrebe klima-uređaja potrošnja električne energije naglo raste, dok istovremeno visoke temperature i slab vetar smanjuju proizvodnju iz obnovljivih izvora. U Francuskoj je zbog nedostatka rashladne vode privremeno ugašen jedan veliki nuklearni reaktor. Cene struje skočile su na nivoe koji su se ranije viđali samo tokom zime. U Nemačkoj, najvećem evropskom tržištu električne energije, veleprodajna cena dostigla je više od 545 evra po megavat-satu, što je najviši nivo u poslednje dve godine, dok su cene snažno porasle i u Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Toplotni talas sada se pomera ka istoku Evrope. Poljska očekuje vrhunac vrućine tokom vikenda, sa temperaturama do 38 stepeni u Varšavi i čak 41 stepen u Donjoj Šleziji. To bi moglo da obori i junski rekord iz 2019. godine, ali i apsolutni temperaturni rekord zemlje iz 1921. godine. Vlasti građanima savetuju da ograniče boravak na otvorenom, piju mnogo vode i štite glavu od sunca. Stručnjaci upozoravaju da ekstremna vrućina više nije izuzetak već nova realnost, koja sa sobom nosi rizik od povećane smrtnosti, požara, kolapsa infrastrukture, problema u saobraćaju i ozbiljnih poremećaja na energetskom tržištu širom Evrope.

Stručnjaci upozoravaju da ekstremne vrućine više nisu izolovani vremenski događaji, već sve ozbiljnija pretnja koja utiče na zdravlje ljudi, poljoprivredu, energetiku, saobraćaj i bezbednost. Opasnosti uključuju povećanu smrtnost zbog toplotnog stresa, nestašice vode, propadanje useva, rast cena hrane i energije, kvarove infrastrukture, šumske požare i poremećaje u snabdevanju električnom energijom. Klimatske promene, upozoravaju naučnici i međunarodne organizacije, čine ovakve događaje sve češćim i intenzivnijim širom Evrope.