Rast industrijske proizvodnje 0,1 odsto u evrozoni i EU u aprilu

Industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je u aprilu za 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je ispod tržišnih očekivanja koja su predviđala rast od 0,2 odsto.

Na nivou Evropske unije, industrijska proizvodnja takođe je povećana za 0,1 odsto u poređenju sa martom, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.

U martu je industrijska proizvodnja porasla za 0,4 odsto u evrozoni i za 0,8 odsto u EU. Na godišnjem nivou, industrijska proizvodnja u aprilu je porasla za 0,3 odsto u evrozoni i za 0,9 odsto u EU.

U evrozoni je na mesečnom nivou proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju povećana za 1,7 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju za jedan odsto, a intermedijarnih proizvoda za 0,8 odsto. Istovremeno, proizvodnja kapitalnih dobara smanjena je za 0,5 odsto, dok je proizvodnja energije pala za 0,4 odsto.

Na nivou EU, proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju povećana je za 0,9 odsto, a intermedijarnih proizvoda za 0,7 odsto, dok je proizvodnja kapitalnih dobara smanjena za 0,2 odsto, a proizvodnja energije i trajnih proizvoda za široku potrošnju za po 0,1 odsto.

Među državama članicama za koje su podaci bili dostupni, najveći mesečni rast industrijske proizvodnje zabeležen je na Malti, gde je iznosio 5,2 odsto, zatim u Švedskoj sa 3,4 odsto i Holandiji sa 1,6 odsto.

Najveći mesečni pad registrovan je u Bugarskoj, gde je proizvodnja smanjena za 4,6 odsto, Grčkoj sa padom od 3,5 odsto i Poljskoj sa smanjenjem od 3,4 odsto.

U poređenju sa aprilom prošle godine, proizvodnja u evrozoni porasla je za 3,4 odsto u sektoru kapitalnih dobara, za 1,6 odsto u energetici i za 0,6 odsto u proizvodnji intermedijarnih proizvoda.

Istovremeno, proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju smanjena je za četiri odsto, dok je proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju pala za 5,1 odsto.

Na nivou Evropske unije, proizvodnja kapitalnih dobara povećana je za 3,4 odsto na godišnjem nivou, proizvodnja energije za 1,5 odsto, a proizvodnja intermedijarnih proizvoda za jedan odsto.

S druge strane, proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju smanjena je za 3,7 odsto, dok je proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju pala za 3,1 odsto.

Najveći godišnji rast industrijske proizvodnje zabeležen je u Danskoj, gde je iznosio 12,2 odsto, zatim u Litvaniji sa 7,4 odsto i na Malti sa 7,3 odsto.

Najveći pad na godišnjem nivou registrovan je u Luksemburgu, gde je proizvodnja smanjena za 6,1 odsto, kao i u Bugarskoj i Irskoj, koje su zabeležile pad od po 4,2 odsto, dok je u Estoniji proizvodnja smanjena za 3,9 odsto.