Stub evropske privredne stabilnosti pod sve većim pritiskom

Uslužni sektor evropske ekonomije ušao je u period između 2023. i 2026. godine kao nesporni motor rasta. Dok je industrija padala, a trgovina stagnirala, nefinansijske usluge beležile su rast od 2,3 odsto u 2023. godini, i to u trenutku kada je čitava evropska ekonomija još tražila ravnotežu nakon energetske krize i inflatornog udara.

Ova otpornost nije bila slučajna – digitalne usluge, profesionalne i tehničke delatnosti i zdravstvene usluge strukturno su vezane za domaću tražnju i manje izložene globalnim šokovima nego industrija ili izvozno orijentisana trgovina, navodi Eurostat.

Cene usluga kretale su se uzlaznom putanjom tokom čitavog posmatranog perioda, ali uz postepeno usporavanje. Od ukupnog rasta od 15,1 odsto između 2021. i 2025. godine, najveći deo tereta nosile su cene smeštaja i ugostiteljstva, koje su porasle za čak 27,2 odsto u tom periodu. Informacione i komunikacione tehnologije bile su na suprotnom kraju spektra sa svega osam procenata rasta u istom periodu, odražavajući konkurentski pritisak i efikasnost digitalnog sektora.

Ova razlika između skupog ugostiteljstva i jeftinih digitalnih usluga govori o strukturnoj transformaciji koja menja i to kako Evropljani troše i kako zarađuju.

Sektor transporta i skladištenja bio je jedini deo uslužne ekonomije koji je u 2023. godini zabeležio pad cena od 1,5 odsto, i to kao direktna posledica normalizacije nakon izuzetno brzog skoka od 11,7 odsto u 2022. godini, kada su poremećaji u lancima snabdevanja i visoke cene energije privremeno podigli transportne troškove na rekordne nivoe.

Već u 2024. i 2025. godini transport se stabilizovao i vratio u uobičajeni obrazac umerenog rasta, potvrđujući da je reč o privremenom efektu, a ne o strukturnoj promeni.

U 2024. godini rast nefinansijskih usluga usporio je na 1,4 odsto, što je bilo u skladu sa opštim usporavanjem evropske ekonomije u toj godini. Industrija je bila u padu od 2,4 odsto, građevinarstvo je zabeležilo kontrakciju od 1,6 procenata, a distributivna trgovina je stagnirala. Usluge su jedine zadržale pozitivan predznak, ali sa primetno manjim zamahom nego godinu ranije. Zaposlenost u nefinansijskim uslugama porasla je za 1,2 odsto u toj godini, u poređenju sa 1,8 odsto u 2023, što je signal da ni tržište rada u ovom sektoru nije ostalo imuno na opšte hlađenje ekonomije.

Godina 2025. donela je oporavak uslužnog sektora na nivo bliži onome iz 2023. Nefinansijske usluge rasle su po stopi od 2,2 odsto, zaposlenost je porasla za 1,0 odsto, a cene usluga nastavile su umereni rast. Ovaj oporavak bio je vođen pre svega digitalnim transformacijama u preduzećima – podatak da je u 2025. godini 20 odsto svih preduzeća sa deset i više zaposlenih u EU koristilo veštačku inteligenciju govori o tome koliko brzo se tehnološka osnova uslužnog sektora menja.

Profesionalne i tehničke delatnosti, zdravstvo i računarsko programiranje ostali su najdinamičniji segmenti, a upravo su oni nosili i najveći deo rasta zaposlenosti.

Turistički deo uslužne ekonomije pokazao je posebnu dinamiku. U 2024. godini broj noćenja u turističkom smeštaju širom EU bio je 5,1 odsto viši nego na prethodnom vrhuncu iz 2019. godine, pre pandemije. Španija, Italija, Francuska i Nemačka zajedno su zabeležile 1,9 milijardi noćenja, što čini 61,6 odsto ukupnog evropskog turističkog prometa. Platforme za rezervisanje smeštaja Airbnb, Booking i Expedia zabeležile su 952 miliona noćenja u kratkoročnom smeštaju u 2025. godini, što je 11,4 odsto više nego godinu ranije, potvrđujući da se digitalni turizam ne usporava nego ubrzava.

Bezbednost informativno-komunikacionih tehnologija postala je sve ozbiljnija briga uslužnih preduzeća tokom čitavog posmatranog perioda. U 2024. godini 21,5 odsto svih preduzeća u EU prijavilo je da je doživelo bezbednosne incidente sa poslovnim posledicama, pri čemu je taj udeo bio znatno veći kod velikih preduzeća, 38,3 odsto u poređenju sa 21 odsto kod malih i srednje velikih.

Finska je bila rekorder sa čak 68,2 odsto velikih preduzeća koja su prijavila takve incidente, dok je Irska bila pri dnu sa 18,4 odsto. Ovi podaci govore da digitalizacija nosi sa sobom i rastuće rizike, koji postaju sve veće operativno opterećenje za uslužna preduzeća.

Početak 2026. doneo je prve ozbiljne znakove zamora i u uslužnom sektoru. U januaru je proizvodnja usluga još beležila solidan mesečni rast od 1,0 odsto, ali je već u februaru zabeležen pad od 0,3 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je bio prvi takav pad u sektoru koji je do tada bio gotovo imun na kratkoročne turbulencije. Povratak inflatornih pritisaka, pre svega kroz skok cena energije od 10,2 odsto u martu 2026, počeo je da se prenosi i na troškove uslužnih preduzeća. Zaposlenost u sektoru i dalje raste, procenjuje se na oko 0,6 odsto na kvartalnom nivou, ali sporije nego u prethodnim godinama.

Poredeći period od 2023. do prvog kvartala 2026. kao celinu, uslužni sektor ostaje najstabilniji stub evropske ekonomije, ali više nije nedodirljiv. Tri godine natprosečne otpornosti ostavile su trag u cenama, ugostiteljstvo je skuplje za više od četvrtine nego 2021. godine, a sada i makroekonomski pritisci počinju da se osećaju i tu gde se nisu osećali.

Strukturne razlike između zemalja ostaju ogromne. Irska, Kipar i Grčka imaju najveće udele usluga u spoljnoj trgovini, dok Slovačka, Austrija i Litvanija ostaju čvrsto okrenute unutrašnjem tržištu. Digitalizacija i turizam i dalje su motori rasta, ali rastuća izloženost sajber pretnjama i povratak inflacije označavaju kraj jednog bezbrižnog poglavlja za evropske usluge.