U Evropi se sve češće kupuje falsifikovana roba

Ljudi širom Evrope sve češće kupuju falsifikovanu robu, ignorišući upozorenja o riziku. Bilo da je reč o odeći, obući, pametnim satovima ili parfemima, svaki osmi učesnik jedne ankete priznao je da je u poslednjih 12 meseci kupovao robu za koju je znao da je falsifikovana, prema pisanju agencije DPA.

Kancelarija Evropske unije za intelektualnu svojinu (EUIPO) saopštila je da je to 13 odsto ispitanika koji radije kupuju falsifikovanu robu, odnosno osam procentnih poena više nego u prethodnoj anketi iz 2020.  godine.

Među mlađima, od 15 do 24 godina, udeo kupaca ovih proizvoda je čak 26 odsto, odnosno 16 procentnih poena više nego pre oko tri godine, saopštila je EUIPO.

Naravno, glavni razlog za kupovinu lažnih robnih marki je povoljna cena.

Na osnovu jasnih pokazatelja studije zaključak bi bio da mora više da se radi na zaštiti potrošača, rekao je izvršni direktor EUIPO Kristijan Aršambo (Christian Archambeau).

Nemačka, u poređenju sa drugim zemljama EU, stoji relativno dobro. Među više od 1.000 ispitanika iz Nemačke „samo“ je 10 odsto reklo da je u poslednjih godinu dana kupilo falsifikovanu robu. Ipak, udeo takvih kupaca i u Nemačkoj se povećava, jer ih je u 2020.godini bilo četiri odsto.

Iznad proseka EU su Bugarska sa 24 odsto, Irska i Luksemburg sa po 19 i Rumunija sa 18 odsto. Na drugom kraju lestvice je Finska sa osam odsto.

Falsifikovanje robe je posao vredan milijarde evra i velika većina građana EU to zna. U anketi se oko 80 odsto složilo da od toga profitiraju kriminalne organizacije koje ugrožavaju proizvođače i radna mesta.

Dve trećine ispitanika je navelo da zna da falsifikovanje proizvoda može imati rizik po zdravlje i bezbednost potrošača, kao i da ugrozi životnu sredinu.

Kada je reč o online sadržaju, četiri petine učesnika ankete se izjasnilo protiv skidanja nelegalnih kopija. Radije kupuju autentične, pod uslovom da su dostupni.

Međutim, skoro dve trećine, 65 odsto, je reklo da je u redu „skinuti“ nešto ilegalno sa interneta ako nije legalno dostupno, na primer zbog geografskih ograničenja. Da je to u poslednje vreme to uradilo, priznalo je 14 odsto ispitanika.