Više od trećine preduzeća u EU koristi online reklamiranje

Digitalno tržište oglašavanja u Evropskoj uniji nastavlja da raste, ali podaci za 2024. godinu pokazuju velike razlike među državama članicama.

Prema poslednjim statističkim pokazateljima koje je objavio Eurostat, tek nešto više od trećine preduzeća u EU, tačnije 32,6 odsto, odlučilo se da investira u plaćeno oglašavanje na internetu.

Najveći procenat firmi koje koriste plaćene onlajn kampanje zabeležen je na Malti, gde se više od tri petine preduzeća – čak 60,4 procenta – odlučilo za ovakav vid promocije. Malta, kao mala, ali digitalno aktivna ekonomija, prednjači u ovom segmentu. Slična situacija je i u Finskoj i na Kipru, gde skoro polovina firmi ulaže u digitalne oglase – 49,8 procenata i 49,4 odsto.

S druge strane, na dnu liste nalaze se Rumunija, Poljska i Portugal, gde manje od četvrtine preduzeća koristi plaćeno oglašavanje na internetu. U Rumuniji je taj procenat 22,8 odsto, u Poljskoj 23,2 odsto, a u Portugalu 23,6 procenata.

Kada je reč o tehnikama prilagođavanja internet oglasa, kompanije imaju na raspolaganju više metoda. Najrasprostranjenija je takozvana kontekstualna reklama. Ona podrazumeva korišćenje podataka o tome šta korisnik gleda na internetu, koje sadržaje otvara ili koje ključne reči unosi u pretragu.

Ovaj vid targetiranja koristi čak 76,8 odsto firmi u EU koje plaćaju oglase, što ga čini najčešćim izborom. Ova metoda omogućava da se oglas prikaže upravo onda kada korisnik pokazuje interesovanje za sličan sadržaj, čime se povećava verovatnoća da će reagovati na poruku.

Druga česta strategija je geo-targetiranje, koje primenjuje 44,3 procenta preduzeća. Ona funkcioniše na principu analize IP adrese ili drugih mrežnih podataka kako bi se precizno odredila lokacija korisnika. Na taj način oglas može biti prilagođen određenom gradu, regionu ili čak tačnoj adresi, što je posebno korisno za lokalne biznise i kompanije koje žele da privuku kupce iz određenog područja.

Treća značajna tehnika je bihejvioralno targetiranje, koje koristi 41,6 odsto preduzeća. Ono se zasniva na analizi ranijih aktivnosti korisnika na internetu – na primer koje stranice je posećivao, koje proizvode je gledao ili šta je kupovao. Ove informacije se najčešće prikupljaju pomoću kolačića, a zatim se koriste da bi se korisnicima prikazivali oglasi koji odgovaraju njihovim interesovanjima i navikama.

Pored ovih metoda, 45,3 odsto kompanija koristi i druge oblike ciljano usmerenog oglašavanja. U ovu kategoriju mogu spadati različite napredne strategije koje kombinuju više pristupa – od demografskog targetiranja (prema godinama, polu ili zanimanju korisnika) do retargetinga, gde se oglasi prikazuju osobama koje su već posetile određeni sajt, ali nisu obavile kupovinu.