Francuska privreda zabeležila neočekivani blagi pad

Francuska privreda zabeležila je neočekivani pad od 0,1 odsto u trećem kvartalu 2026. godine, što je znatno ispod tržišnih očekivanja da će ostvariti rast od 0,3 odsto, pokazuju preliminarni zvanični podaci objavljeni u petak.

Blagi pad usledio je nakon stagnacije u drugom kvartalu, saopštio je Nacionalni institut za statistiku i ekonomska istraživanja (INSEE), prenosi Anadolu Agency.

Na privrednu aktivnost snažno je uticalo pogoršanje spoljnotrgovinskih rezultata, koje je umanjilo rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 0,6 procentnih poena, nakon što je u prethodnom kvartalu imalo pozitivan doprinos od 0,6 procentnih poena.

Izvoz je u periodu od jula do septembra opao za 1,7 odsto, prvenstveno zbog pada isporuka transportne opreme od 9,1 odsto, posebno u vazduhoplovnoj industriji, kao i smanjenja poljoprivrednog izvoza za sedam odsto.

Uvoz je ostao gotovo nepromenjen, uz blagi rast od 0,1 odsto, nakon povećanja od 0,9 odsto u drugom kvartalu.

Ukupna proizvodnja robe i usluga smanjena je za 0,1 odsto tokom trećeg kvartala, dok je proizvodnja u prerađivačkoj industriji pala za 1,4 odsto. Na to su uticali slaba proizvodnja automobila, loša letnja žetva i smanjena raspoloživost kapaciteta elektrana tokom toplotnih talasa.

Građevinska proizvodnja smanjena je za 0,4 odsto, dok je proizvodnja u sektoru tržišnih usluga porasla za 0,3 odsto. Rast od jedan odsto zabeležen je u oblasti informacionih i komunikacionih usluga.

Konačna domaća tražnja, bez zaliha, doprinela je rastu BDP-a sa 0,1 procentnim poenom, isto kao i u prethodnom kvartalu.

Potrošnja domaćinstava ubrzala je rast na 0,4 odsto, sa 0,2 odsto u drugom kvartalu, čemu su doprineli veća kupovina električnih automobila, oporavak potrošnje električne energije i rast potrošnje na rekreativne usluge.

Potrošnja javne uprave povećana je za 0,3 odsto, nastavljajući uzlazni trend nakon rasta od 0,4 odsto u drugom kvartalu.

Nasuprot tome, ukupne investicije, merene bruto investicijama u osnovna sredstva, pale su za 0,6 odsto u trećem kvartalu, nakon smanjenja od 0,5 odsto u prethodna tri meseca.

Investicije u proizvedena dobra smanjene su za 1,9 odsto, usled pada ulaganja u transportnu opremu, dok su investicije u građevinarstvu opale za 0,5 odsto.

Promene u zalihama dale su pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda od 0,4 procentna poena. To je uglavnom rezultat povećanja zaliha proizvoda vazduhoplovne industrije, nakon njihovog značajnog smanjenja u drugom kvartalu.