Godina rekordnih cena hrane kao posledica pandemije

Poljoprivreda je u vreme pandemije korona virusa jedan od sektora za koji bi se moglo reći da je prošao bolje od ostalih. Dok su turizam, ugostiteljstvo ili auto-industrija osetili direktne posledice globalnog širenja bolesti, poljoprivrednici su nastavili manje-više po starom, jer potražnja za hranom i prehrambenim proizvodima nije opadala, a u samom početku pandemije je čak i znatno porasla, jer su mnogi gomilali zalihe zabrinuti zbog neizvesnosti koja predstoji.

Pojedini inputi u proizvodnji jesu poskupeli, ali je s druge strane znatno skočila i cena hrane koja se, po nekim procenama, trenutno nalazi na rekordnim nivoima. Da li će protekla godina ostati upamćena kao period velikih poskupljenja ili je u agrobiznisu bilo i događaja koji idu naruku svima – od proizvođača, preko regulatora, do potrošača?

Pokušali smo da odgovorimo na ovo pitanje sumiranjem 2021. godine i najupečatljivijih događaja u proteklih 12 meseci, a analitičare smo pitali i o očekivanjima za 2022.

Popis poljoprivrede zakazan za 2023. godinu

Zakonom o popisu poljoprivrede propisano je da Srbija izvrši novo prikupljanje podataka o poljoprivredi koje će pružiti pregled stanja na republičkom i na lokalnom nivou. Takođe je planirana izrada strateških ciljeva Srbije u ovoj oblasti, a biće obuhvaćena sva porodična poljoprivredna gazdinstva, gazdinstva preduzetnika i pravnih lica. Izuzetak su domaćinstva sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom koja nije namenjena tržištu, kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Popis će se realizovati od juna do kraja decembra 2023. godine i obavljaće ga 3.500 popisivača obučenih za ovu vrstu popisa. Finansijski je podržan kroz IPA 2018 nacionalni program, dok će država finansirati 33 odsto ukupnih troškova koji iznose 950 miliona dinara ili oko 7,9 miliona evra.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivredi

Izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju koje je Skupština Srbije usvojila 26. novembra 2021. godine podrazumevaju bržu isplatu IPARD podsticaja, kao i uvođenje avansnog plaćanja i novih elektronskih sistema u agraru.

Još jedna od novina je i uspostavljanje IACS sistema za kontrolu plaćanja u poljoprivredi, za koje je nadležna Uprava za agrarna plaćanja. Takođe, precizirane su odredbe koje se odnose na LPIS (Sistem za identifikaciju zemljišnih parcela), kao jedne od komponenti IACS, i to u smislu poslova i ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata.

Sporazum o organskoj proizvodnji između Srbije i Republike Srpske

Predstavnici ministarstava poljoprivrede Srbije i Republike Srpske (RS) potpisali su 2. novembra Sporazum o saradnji u oblasti organske proizvodnje i međusobnom priznavanju sertifikata za organske proizvode i trgovinu, čiji je cilj sertifikacija proizvoda, odnosno garancija da su dobijeni proizvodi organskog porekla. 

Cilj je da se pospeši saradnja svih zainteresovanih strana jer u obe sredine postoje dobri uslovi za uzgoj organskih proizvoda. Takođe, budući da se najveći deo proizvoda iz Srbije namenjuje izvozu, saradnja sa RS mogla bi da posluži da se pokrije deo koji je ostao upražnjen na domaćem tržištu. 

Bezgotovinsko plaćanje i fiskalne kase na pijacama

Godina za nama dovela je u pitanje i “cenkanje na pijacama” kao neizostavni deo kupovine na tezgama. Naime, u okviru projekta „Digitalizacija pijaca“ na nekoliko beogradskih pijaca odnedavno je uvedena mogućnost plaćanja mobilnim telefonom ili platnim karticama. Građani još uvek nisu u velikoj meri naviknuti na ovaj trend, te su iz JKP Gradske pijace za naš portal rekli da je gotovinsko plaćanje i dalje dominantno, ali i da se primećuje povećanje bezgotovinskih transakcija. Zakupci pijačnih tezgi prošli su obuku za korišćenje POS terminala, kako bi se detaljnije upoznali sa prednostima ovog vida plaćanja.

Prodavce na pijacama očekuje i uvođenje fiskalnih kasa. Prema Zakonu o fiskalizaciji, čija primena počinje od 1. januara 2022. godine, svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a koji vrši promet na malo, u obavezi je da ima fiskalnu kasu. Izuzetak od ovoga su individualni poljoprivredni proizvođači koji prodaju sopstvene poljoprivredne proizvode na pijačnim tezgama i sličnim objektima.

Protest poljoprivrednika u Leskovcu

Nezadovoljni otkupnom cenom koja je pala na 10 dinara u vreme kada se ona u marketima kretala između 120 i 130 dinara, proizvođači paradajza iz svih sela sa teritorije grada Leskovca okupili su se 8. jula 2021. godine kako bi prolaznicima u znak protesta besplatno delili paradajz.

Nakon dva protesta, proizvođače paradajza je posetio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović koji im je dao obećanja o ulaganju u infrastrukturu. Inače, u Jablaničkom okrugu paradajz je ove godine bio zasađen na 1.800 hektara, a prosečan prinos je između 100 i 150 tona po hektaru.

Poskupljenje namirnica

Sa poskupljenjem hrane u 2021. godini suočili su se potrošači širom Srbije. Dok su cene osnovnih životnih namirnica divljale na nedeljnom nivou, nadležni su uveravali da građani ne treba da brinu.

Ipak, Vlada Srbije je 30. novembra donela odluku o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica na 60 dana, a na tom spisku našli su se šećer kristal, brašno T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso i ultra-pasterizovano (UHT) mleko sa 2,8 odsto mlečne masti. Ukoliko je potrebno, zamrzavanje će biti produženo nakon isteka prvobitnog roka.

Inicijativa „Otvoreni Balkan“ – lakši protok proizvoda

Zvaničnici Srbije, Albanije i Severne Makedonije potpisali su u Tirani nekoliko sporazuma o regionalnoj saradnji, čiji bi finalni rezultat trebalo da bude slobodno kretanje robe, usluga i ljudi sa ciljem stvaranja jedinstvenog ekonomskog tržišta i zajedničkog tržišta rada.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je glavna dobit za poljoprivredu od inicijative „Otvoreni Balkan“ to što su laboratorijske procedure između Srbije, Severne Makedonije i Albanije usklađene i što više nema čekanja na granicama zbog fitosanitarne i veterinarske kontrole, jer sada ove kontrole i sa jedne i sa druge strane granice rade 24 sata. 

Novi IPARD program rekordne vrednosti

Iznos IPARD 3 programa EU za Srbiju uvećan je za više od 100 miliona evra, pošto je kroz prethodni program bilo opredeljeno 175 miliona za podizanje konkurentnosti agrarnog sektora i prilagođavanje standardima EU. Pozivi poljoprivrednicima za investicije u nabavku traktora i mehanizacije počinju već u januaru 2022.

Budimović: U 2022. godinu ulazimo sa velikim obavezama da očuvamo stočarstvo

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović kaže za Biznis.rs da je 2021. godina bila veoma izazovna kada je reč o stočarstvu i preradi stočarskih proizvoda, jer je morao da se da maksimum kako bi opstala ova grana.

„Na početku godine smo se susreli sa visokim cenama komponenata hrane za životinje i sa pojavom afričke kuge kod svinja u svetu, pa i kod nas, kao i otežanim transportom roba i usluga. Sve je to naše stočarstvo dobro podnelo tokom poslednjih godinu i po dana. Međutim, ja mislim da su rezerve snage za opstanak iscrpljene, tako da ulazimo u sledeću godinu sa velikim obavezma da očuvamo ovaj sektor“, naglašava on.

Budimović je dodao i da je povećan uvoz gotovih proizvoda i da treba tražiti izlaz u suštinskim rešenjima koja, između ostalog, podrazumevaju porast domaće proizvodnje. On kaže da je domaća proizvodnja izuzetno zahtevna, navodeći primer proizvodnje mleka koja nije problematična u fizičkom, već u finansijskom i organizacionom smislu.

Takođe, kao jedan od veoma važnih događaja, on izdvaja i inicijativu Otvoreni Balkan koja predstavlja mogućnost za plasman proizvoda.

„Nisu to nova tržišta, ali jesu uslovi koji podrazumevaju olakšano kretanje roba i usluga“, zaključio je Budimović.

Bogunović: Imaćemo dovoljno namirnica, upitno je samo koliko će ih biti za izvoz

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović u razgovoru za Biznis.rs kaže da smo tokom 2021. godine videli posledice pandemije korona virusa kojih prošle godine nije bilo u tolikoj meri, a koje se, u prvom redu, odnose na poskupljenja. 

„Na rast cena je, takođe, uticala i velika suša koja je dovela do smanjenog prinosa, što automatski znači i veću tražnju i veću cenu proizvoda. Takođe imali smo i drastičan rast cene đubriva koje je poskupelo čak duplo ili trostruko“, ističe Bogunović.

Uprkos suši, prema rečima našeg sagovornika, imali smo rekordan prinos pšenice i zadovoljavajući rod kukuruza, tako da smo ostvarili dobre rezultate i u izvozu. Pored toga, malina je imala ekstremno visoku cenu, te su njeni proizvođači uprkos smanjenom rodu prošli jako dobro.

Kada je reč o sledećoj godini, Bogunović kaže da je jedno od bitnih pitanja kolika će biti cena energenata, jer ona diktira sve ostale cene. Pored cena, važno je i kakvi će biti klimatski uslovi jer prinos direktno zavisi od njih. 

Dobra stvar koja nas očekuje sledeće godine, prema rečima Bogunovića, jeste to da će se Evropa i nama bliske zemlje verovatno u nabavci sirovina okretati susednim državama kako bi anulirali troškove transporta, što ranije nije bio slučaj.

„Kada je reč o osnovnim životnim namirnicama ne moramo da brinemo jer ćemo ih imati u dovoljnim količinama, ali je pitanje koliko ćemo ih imati za izvoz“, zaključuje Bogunović.