Hrvati godišnje na klađenje potroše 1,2 milijarde evra

Velika fudbalska takmičenja, poput Svetskog fudbalskog prvenstva koje se trenutno održava u Kanadi, SAD-u i Meksiku, tradicionalno povećavaju interesovanje za sportsko klađenje. Dok milioni navijača prate utakmice i navijaju za svoje favorite, raste i broj uplata u kladionicama.

Prema procenama zasnovanim na podacima Poreske uprave, u Hrvatskoj godišnje uplate za klađenje iznose oko 1,2 milijarde evra. Kada bi se taj iznos rasporedio na sve odrasle stanovnike Hrvatske, to bi odgovaralo iznosu od približno 380 evra godišnje po osobi, odnosno oko 32 evra mesečno.

Fudbal pritom ima posebno važnu ulogu. Utakmice hrvatske reprezentacije redovno su među najgledanijim televizijskim sadržajima u državi, piše SEEbiz. Prema izveštaju Hrvatske radiotelevizije, utakmica Hrvatske i Italije na Evropskom prvenstvu 2024. bila je najgledaniji televizijski prenos godine sa udelom gledanosti od 76,7 odsto.

Dok navijači prate rezultate na terenu, industrija klađenja vodi sopstvenu utakmicu za njihovu pažnju. Iako su mogućnosti televizijskog oglašavanja ograničene, kladioničarske kuće i dalje su snažno prisutne kroz sportska sponzorstva, onlajn oglašavanje i društvene mreže. Upravo za vreme velikih sportskih takmičenja njihova vidljivost je najveća.

Koliko je tržište poraslo pokazuje i zvanična statistika. Prema podacima Poreske uprave, ukupni prihodi države od poreza i naknada na igre na sreću u 2025. godini iznosili su 388,5 miliona evra, što je povećanje u odnosu na 354,2 miliona evra godinu dana ranije.

U Finax smatraju da ove brojke jasno pokazuju koliko je veliki prostor za promenu finansijskih navika građana.

„Klađenje se često predstavlja kao bezazlena zabava, posebno tokom velikih sportskih takmičenja. Međutim, kada pogledamo ukupne brojke, vidimo da se radi o gotovo 1,2 milijarde evra godišnje. To više nije pitanje jednog tiketa ili jedne utakmice, nego ozbiljnih iznosa koji odlaze iz kućnih budžeta“, kaže Emilio Gučec, finansijski analitičar.

Sličan stav deli i jedan od najpoznatijih hrvatskih matematičara, Toni Milun. Prema njegovim rečima, ključni problem nije povremeno klađenje, već dugoročna navika koja stvara iluziju da se novac može umnožiti bez stvaranja stvarne vrednosti.

„Matematika je tu vrlo jasna. Da bi kladionice mogle da plate svoj ceo sistem: zaposlene, režije, prostor i ostale troškove, pa povrh svega još dodatno da zarade, neko mora da bude na gubitku. To su svi građani koji se klade.”

Iz Finax-a ističu kako isti iznos može imati potpuno drugačiji efekat ako se usmeri ka dugoročnom ulaganju.

„U proseku, odrasla osoba uplati u kladionice 32 evra mesečno, što je oko 11.500 evra tokom 30 godina. Da je taj novac redovno investirala, ta osoba bi uz prosečan prinos od osam odsto na kraju raspolagala sa više od 47.000 evra. Tu se lepo vidi moć složenog kamatnog računa – uloženi novac s vremenom raste sve brže i brže“, objašnjava Milun.

Reč je o ilustrativnom proračunu koji služi za prikaz potencijala dugoročnog ulaganja i ne predstavlja garanciju budućih prinosa.

„Tokom prvenstava razgovara se o kvotama, favoritima i mogućim dobitcima. Mnogo ređe razgovaramo o tome koliki bi kapital građani mogli da stvore kada bi barem deo tog novca usmerili ka dugoročnim ciljevima. Razlika između kratkoročnog uzbuđenja i dugoročnog ulaganja ne vidi se nakon jednog vikenda, ali nakon 20 ili 30 godina može biti ogromna“, zaključuje Gučec.