Beograd predvodi razvoj pekarskog biznisa – Jedna pogačica kao dve vekne hleba

U Beogradu su pekare gotovo jednako prisutne kao i apoteke i kladionice – moguće ih je pronaći na svakom koraku. U delatnosti proizvodnje hleba, svežeg peciva i kolača u glavnom gradu Srbije posluje čak 1.257 preduzeća, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, što je višestruko više nego u drugim velikim gradovima Srbije, mada verovatno i očekivano, u skladu sa brojem stanovnika. Poređenja radi, u Novom Sadu registrovane su 354 pekare, dok ih u Nišu posluje 267.

Finansijski pokazatelji potvrđuju značaj ovog sektora u Beogradu. Prema dostupnim finansijskim izveštajima, beogradske kompanije koje se bave proizvodnjom hleba, peciva i kolača tokom 2025. godine ostvarile su ukupne prihode od 52,05 milijardi dinara. Istovremeno, zabeležile su neto dobit od 3,28 milijardi dinara i zapošljavale ukupno 8.322 radnika.

Ovi podaci ukazuju da pekarska industrija predstavlja jedan od značajnijih segmenata prehrambenog sektora u Beogradu, kako po broju privrednih subjekata, tako i po ostvarenim poslovnim rezultatima i zaposlenosti.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je Srbija samodovoljna u proizvodnji hleba, peciva i uopšte pekarsko-testeničarske industrije, te da je u potpunosti bilansno bezbedna. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je proizvedeno oko 3,6 miliona tona pšenice, što je za 27 odsto više nego 2024. godine. Galetin napominje da se domaća potrošnja kreće između 1,4 i 1,5 miliona tona.

„Mi imamo duplo više pšenice nego što nam je bilansno potrebno sa aspekta domaće potrošnje. Ove godine nas, prema mojoj proceni, očekuje čak i bolji hektarski prinos, s obzirom na to da smo posejali nekih pet-šest procenata više površina pod pšenicom“, navodi naš sagovornik.

Potrošnja hleba po glavi stanovnika pada, a pekarski biznis cveta

Sa druge strane, Galetin ukazuje da je apsurd da potrošnja hleba po glavi stanovnika u Srbiji pada, dok istovremeno pekarski biznis cveta.

„U poslednih 20 godina potrošnja hleba pala je sa 92 na 52 kilograma po glavi stanovnika. Taj pad je u proteklih deset godina bio oko 20 odsto, što deluje paradoksalno kada uzmemo u obzir broj pekara, ali je objašnjenje jednostavno – mi imamo značajne promene potrošačkih navika i sve više stanovništva se opredeljuje za neke druge proizvode, poput zdravih i posnih programa“, objašnjava agroekonomista.

Prema njegovim rečima, sa rastom standarda stanovništva potrošnja hleba pada, što je slučaj i u drugim, mnogo razvijenijim zemljama. Tako je u Francuskoj kao zemlji kroasana potrošnja hleba oko 35 kilograma po stanovniku, dok je u Srbiji i dalje viša – ali u padu.

Zbog toga Galetin smatra da se pekare ne otvaraju na svakom koraku kako bi zaradile na proizvodnji hleba jer ključ profitabilnosti ove industrije leži u pecivima i proizvodima veće dodate vrednosti.

„Hleb Sava, čija je proizvodnja obavezna i cena od 65 dinara po vekni regulisana od strane države, prva je linija odbrane najugroženijeg dela stanovništva. On ima socijalnu funkciju i gotovo da nije profitabilan jer pekari na njemu ne zarađuju niti je on mera isplativosti. Prava zarada je u pecivima – perecama, pogačicama i sličnim proizvodima“, navodi Galetin.

I dok potrošnja hleba po glavi stanovnika pada, potrošnja peciva u urbanim sredinama raste, pogotovo u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša. Pekare su postale deo brzog načina života, gde su proizvodi poput peciva „usputna hrana“, što dodatno povećava njihovu potrošnju.

Sve više brendiranih lanaca  

Sa druge strane, Žarko Galetin napominje da cena ovih proizvoda pokazuje i odnos profitabilnosti – jer mali proizvod može da košta i kao dve vekne hleba, što govori o visokoj marži.

„Kada pogledamo činjenicu da jedna pereca od 10-15 grama ili pogačica košta 100-120 dinara, skoro kao dve vekne hleba ’Sava’, vidimo da je struktura cene takva da je na nekim proizvodima zarada i pet prema jedan, pa je vrlo jasno koliko je ovaj posao isplativ“.

U Srbiji, prema njegovim rečima, pored klasičnih pekara posluje između 6.000 i 7.000 maloprodajnih objekata koji prodaju hleb, što pokazuje veliku razuđenost tržišta. Galetin kaže da je u Srbiji sve više brendiranih lanaca koji se fokusiraju na kvalitet i specijalizovane proizvode, poput Skroz dobre pekare ili Hleb & Kifle.

Istovremeno, u manjim sredinama hleb ostaje osnovni prehrambeni proizvod i dominantan deo potrošnje.

„U manjim sredinama, naročito pasivnim krajevima, pekara je jednaka proizvodnji hleba. On je tamo osnovni artikl jer građani nemaju novca za druge proizvode koji su u većim gradovima prijemčiviji za potrošačku populaciju“.

Kao ilustraciju različitih tržišnih uslova u Srbiji, koji se odražavaju i na poslovanje pekara, Galetin navodi primer hleba Sava. Prema njegovim rečima, nakon što je država pre nekoliko godina prvi put ograničila njegovu cenu, pojedini pekari na jugu Srbije spuštali su cene čak i ispod propisanog maksimuma kako bi uspeli da prodaju svoje proizvode.

Skroz dobra pekara ubedljivo najprofitabilnija

Prema ostvarenoj neto dobiti u 2025. godini, na vrhu liste proizvođača hleba, peciva i kolača sa sedištem u Beogradu nalazi se Trgocentar d.o.o, vlasnik brenda Skroz dobra pekara, čiji su prodajni objekti prisutni i širom Srbije. Ova kompanija je prošle godine ostvarila prihode od 10,96 milijardi dinara, dok je neto dobit dostigla 1,5 milijardi dinara. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, Trgocentar zapošljava 1.513 radnika, a prosečna bruto zarada po zaposlenom iznosi 169.076 dinara mesečno.

U odnosu na 2024. godinu, kada su prihodi iznosili gotovo devet milijardi dinara (8.995.825.000), a dobit skoro 1,3 milijarde dinara (1.298.046.000), kompanija je zabeležila rast i prihoda i profitabilnosti.

Na drugom mestu nalazi se Don Don d.o.o, poznat po brendu Tvojih pet minuta. Ovo preduzeće je tokom 2025. godine ostvarilo prihode od 17,92 milijarde dinara, uz neto profit od 668,9 miliona dinara. Iako su prihodi povećani u odnosu na prethodnu godinu, dobit je značajno niža nego 2024. kada je premašila 1,52 milijarde dinara.

Don Don zapošljava 1.906 radnika, a prosečna bruto zarada po zaposlenom iznosi 160.626 dinara mesečno.

Na trećem mestu liste beogradskih kompanija nalazi se Preduzeće za trgovinu, usluge i proizvodnju AS-Braća Stanković d.o.o, koje je u 2025. godini ostvarilo ukupne prihode od 5,83 milijarde dinara i neto dobit od 434,4 miliona dinara. Iako su prihodi kompanije bili niži nego godinu dana ranije, neto dobit je značajno povećana – sa 256,1 milion (u 2024. godini) na 434,4 miliona dinara (u 2025.), odnosno za gotovo 70 odsto.

Ova firma zapošljava 802 radnika, dok prosečna bruto zarada po zaposlenom iznosi 118.687 dinara mesečno.

Četvrto mesto zauzima Pekara Jovanović d.o.o, sa ukupnim prihodima od 571,2 miliona dinara i neto dobiti od 63,6 miliona dinara u 2025. godini. U odnosu na prethodnu godinu, zabeležila je rast i prihoda i profita.

Zapošljava 119 radnika, a prosečna bruto zarada po zaposlenom iznosi 127.297 dinara mesečno.

Listu pet najprofitabilnijih kompanija zatvara Samostalna zanatska trgovinska radnja Dušan preduzetnika Duška Trifunovića iz Beograda, koja je prošle godine ostvarila prihode od 425,1 milion dinara i neto dobit od 36,2 miliona dinara.

U odnosu na 2024. godinu, kada su prihodi iznosili 247,5 miliona dinara, a profit 22,5 miliona dinara, ovo preduzeće ostvarilo je značajan rast poslovanja.