Od 1. jula nova pravila u sistemu elektronskih faktura

Od 1. jula 2026. godine u Srbiji počinje primena novog sistema za praćenje elektronskih faktura koji bi trebalo da unapredi kontrolu trošenja javnog novca i omogući bolji uvid u obaveze državnih institucija prema privredi i drugim korisnicima budžetskih sredstava.

Ministarstvo finansija usvojilo je Pravilnik o centralnom registru faktura, dokument kojim se uspostavlja jedinstvena evidencija svih elektronskih računa koje primaju i plaćaju subjekti javnog sektora. Novi registar vodiće Uprava za trezor, a funkcionisaće putem posebne internet aplikacije koja će objediniti podatke o fakturama, njihovom statusu i realizaciji plaćanja.

Prema rečima poreskog savetnika Milana Radoševića, suština novog sistema je da se na jednom mestu prati čitav ciklus elektronske fakture – od njenog izdavanja, preko prihvatanja i eventualnih reklamacija, pa sve do konačne isplate.

„Svaka elektronska faktura koja bude upućena državnim organima, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, ustanovama i drugim korisnicima javnih sredstava automatski će biti evidentirana u centralnom registru. Sistem će podatke preuzimati direktno iz postojećeg Sistema elektronskih faktura, bez potrebe za dodatnim unosom ili administrativnim procedurama“, navodi Radošević.

Jedna od glavnih karakteristika registra biće dodeljivanje jedinstvenog identifikacionog broja svakoj fakturi. Taj broj pratiće dokument kroz ceo proces obrade i plaćanja, što bi trebalo da smanji mogućnost grešaka i olakša kontrolu svih finansijskih tokova.

„Baza podataka koju će voditi Uprava za trezor biće izuzetno detaljna. Pored osnovnih informacija, kao što su broj fakture, datum izdavanja, iznos i rok za plaćanje, sistem će beležiti i status svake pojedinačne fakture. Evidentiraće se podaci o eventualnim izmenama iznosa, reklamacijama, korekcijama i drugim promenama koje mogu nastati tokom obrade dokumenta“, objašnjava naš sagovornik.

On navodi da je u Pravilniku posebna pažnja posvećena identifikaciji učesnika u finansijskim transakcijama.

„Registar će sadržati podatke o poveriocima i dužnicima, uključujući matične brojeve, poreske identifikacione brojeve, adrese sedišta, kontakt telefone i elektronske adrese. Time će nadležni organi imati potpuniju sliku o svim subjektima uključenim u proces fakturisanja i plaćanja“, kaže Radošević.

Novi pravilnik detaljno reguliše i pristup samom sistemu. Predviđene su različite kategorije korisnika, sa definisanim nivoima ovlašćenja. Administratori će imati najšira prava pristupa, uključujući mogućnost kreiranja i gašenja korisničkih naloga, pregleda i pretrage faktura, izvoza podataka, kao i poništavanja određenih evidencija kada za to postoje zakonski osnovi.

S druge strane, lokalni korisnici raspolagaće užim spektrom ovlašćenja. Oni će moći da pregledaju dokumentaciju, podnose reklamacije i vrše određene izmene podataka u okviru nadležnosti institucije kojoj pripadaju, ali neće imati pristup svim funkcijama sistema.

„Značajne novine odnose se i na proceduru plaćanja. Javne institucije ubuduće će morati prilikom izvršavanja naloga za plaćanje da koriste propisane šifre, kao i da navedu broj elektronske fakture dodeljen u centralnom registru. Na taj način svaka uplata biće direktno povezana sa konkretnim računom, što će omogućiti preciznije praćenje izmirenja obaveza“, smatra poreski savetnik.

Dodatne obaveze predviđene su za ustanove koje plaćanja realizuju preko poslovnih banaka. One će imati rok od tri radna dana da u sistem unesu podatke o izvršenim isplatama, čime će se obezbediti ažurnost i tačnost evidencije.

Pravilnik uvodi i formalni mehanizam za rešavanje spornih situacija.

„Ukoliko nakon prihvatanja fakture javni sektor utvrdi da su određeni podaci netačni ili nepotpuni, biće moguće podneti reklamaciju kroz sam sistem. Sve primedbe i postupci po reklamacijama vodiće se u posebnoj evidenciji koja će služiti kao alat za kontrolu, nadzor i eventualne revizije“, navodi poreski savetnik Milan Radošević.