Izgradnja snažnih poljoprivrednih brendova preduslov daljeg rasta izvoza agrara

Proizvodnja hrane je delatnost kroz koji Srbija može najbrže da stvori svoj proizvod, odnosno brend, koji će biti konkurentan na svetskom tržištu, kaže za Biznis.rs publicista i agroekonomski analitičar Branislav Gulan.

On ističe da se u tom smislu mora delovati brzo, na kratak rok, sa proizvodima iz viših faza prerade. Domaći brend se mora promovisati i zaštititi, uz poštovanje svetskih standarda i kvaliteta. To će doprineti da se i bolјe koriste preradni kapaciteti u zemlјi, naglašava Gulan.

„Najbrže možemo brendirati proizvode koji realno imaju tržišnu šansu, a to su: voda, maline, šlјive, šlјivovica, vino, šunka, sir, kajmak, pečurke, zlatiborski pršut… Naši brendovi mogu biti i kiselo mleko, sudžuk, jagnjetina, duvan čvarci, proja, čaj… Za što brži izlazak Srbije na svetsko tržište, najprimereniji su proizvodi zdravstveno bezbedne hrane“, istakao je Gulan.

On dodaje da su među, proizvodima iz agrara Srbije, osim hrane, mesto na tržištu pronalazile i metle, koje su se nekada prodavale u osam miliona komada.  

„Uspešan brend mora da ima četiri karakteristike – da bude neponovljiv, besmrtan, ubedljiv i konstantnog kvaliteta“ ističe Gulan.

On smatra da bi u  velikim svetskim gradovima gde u većem broju žive srpski iseljenici trebalo otvarati prodavnice prehrambenih proizvoda iz Srbije, pod nazivom na primer “Srpske kuće”, kako bi naši ljudi u svetu dolazili u njih i kupovali proizvode iz zemlje svog porekla i korena.

Gulan je ukazao i na činjenicu da su neke naše brendove iz segmenta hrane druge zemlje već zaštitile kao svoje. Međutim, najveći problem koji se javlјa prilikom uspostavlјanja brenda na tržištu jeste kako ga učiniti autentičnim i prvi se pojaviti sa tim proizvodom! Važan je i kvalitet, ali je na kraju najvažnije proizvod prodati i naplatiti, naglašava naš sagovornik.  

“Sve to može da poveća proizvodnju u agraru koja ima rast za tri i po decenije od samo 0,45 odsto. Povećaće i tone i bruto vrednost proizvedenih agrarnih proizvoda koja danas, a  već nekoliko decenija iznosi samo oko pet milijardi dolara u proseku godišnje. Cilј je da se u prvo vreme proizvodnja po tonama i po vrednosti i udvostruči. To znači i da se današnja proizvodnja čija je vrednost po hektaru samo 1.000 dolara poveća bar na 5.000 dolara po hektaru godišnje. Cilј je da imamo izvoz hrane iz viših faza prerade, a ne samo sirovina kao što je slučaj i danas. Da izvoz hrane, a ne sirovina, umesto današnjih 4,1 milijardu dolara u prvo vreme bude najmanje 10 milijardi dolara”, naglašava Gulan.  

On takođe ističe da je u tom smislu potrebno osnivati izvozne zadruge, dok ne zažive ponovo velike izvozne firme, kao što su to svojevremeno bili “Geneks”, “Ineks” ili pak “Progres”.