Kineska inicijativa „Pojas i put“ 10 godina kasnije

Pre 10 godina je Kina najavila inicijativu „Pojas i put“, ogroman interkontinentalni investicioni i infrastrukturni program u koji je bilo uključeno više od 100 zemalja, ali je proteklih godina i u zemljama partnerima, a i u samoj Kini nastupilo izvesno otrežnjenje.

Inicijativu „Pojas i put“ (BRI) je u Astani, u Kazahstanu, u septembru 2013. godine najavio kineski predsednik Si Đinping, a mnogi su taj projekat nazvali i „novi Put svile“, prenosi Beta.

Julija Langbajn (Julia Langbein), ekspert za političku ekonomiju i integraciju Centra za istočnoevropske i međunarodne studije (ZOIS) iz Berlina, kaže da je i u kineskom rukovodstvu nastupilo otrežnjenje, jer je finansiranje tolikog broja projekata počelo da opterećuje i kineski budžet.

Inicijativa „Pojas i put“ (BRI) bila je, prema njenim rečima, ciljani instrument koji je trebalo da utiče na stvaranje novog političkog i ekonomskog odnosa snaga u svetu, ali i da pomogne kineskoj privredi tako što će eksportirati njen višak infrastrukturnih kapaciteta i višak kapitala.

Međutim, uz vesti o uspesima, poslednjih godina je bilo i sve više vesti o tome da najavljeni projekti inicijative nisu izvedeni, ili je to loše urađeno, a i samo finansiranje tolikog broja projekata postalo je teret za kineski budžet, ocenila je Langbajn.

Zbog toga BRI više nije prioritet ni za Peking, već je dopunjen i drugim inicijativama, a Kina sve više učestvuje u infrastrukturnim projektima koji se finansiraju multilateralno, čime smanjuje rizik, ali i dalje izvlači profit.

Među zemljama-partnerima u toj inicijativi postoje razlike, a na pogoršanje odnosa između zemalja Srednje i Istočne Evrope i Kine uticalo je, kaže Langbajn, to što mnogi najavljeni projekti nisu realizovani, ali i to što se Peking nije jasno ogradio od ruskog napada na Ukrajinu.

Langbajn podseća da su baltičke zemlje istupile iz inicijative za saradnju sa Kinom 17+, a da su Slovačka i Češka istina još deo te inicijative, ali su sve kritičnije prema Pekingu.

Dodaje da su, s druge strane, u „zemljama s autoritarnom vlašću – Mađarskoj i Srbiji“ mnogi projekti pod etiketom BRI sprovedeni, uprkos protestima stanovnika.

„Obe vlade su zarad realizacije infrastrukturnih projekata spremne da zaobiđu (trans)nacionalnu regulativu o većoj transparentnosti, i pravila socijalne države i da vode prokinesku spoljnu politiku“, kaže Langbajn.

Slično je, prema rečima Langbajn, i u Gruziji, gde većina projekata koje finansira Kina do sada nije realizovana, ali kada se neki građevinski projekat sa kineskim firmama sprovodi, vlasti baš i ne brinu o transparentnosti i vladavini prava.

Langbajn ipak smatra da Evropskoj uniji i međunarodnim finansijskim institucijama može da koristi sve veći kineski interes za multilateralno finansiranje infrastrukturnih projekata i da to može da bude osnova za saradnju.

Jedan takav projekat bio bi, prema njenoj oceni, „Srednji koridor“ koji vodi kroz zemlje istočnog partnerstva EU Gruziju i Azerbejdžan.

Langbajn je uverena da su za taj projekat zainteresovane i EU i Kina i zemlje kroz koje prolazi, jer bi smanjio zavisnost od severne rute kroz Rusiju, a ta ruta je i blokirana je zbog rata u Ukrajini.

Ona, međutim, upozorava, da zapadne zemlje, kako ne bi potkopale sopstveni legitimitet, moraju, ako sarađuju s Kinom, da obrate više pažnje na transparentnost tendera i na poštovanje evropskih, odnosno međunarodnih ekoloških, socijalnih i radnih standarda.

Naglasila je da dosadašnja iskustva iz Gruzije pokazuju da učešće Evropske investicione banke ili pojedinih zemalja članica EU nisu obavezno garant da se infrastrukturni projekti pod etiketom BRI odvijaju u skladu sa pravilima transparentnosti i normama pravne države.