Koliko je robotsko branje borovnice primenljivo u Srbiji?

Institut BioSense i kompanija Zeleni hit, uz podršku naučnih fondova Evropske unije, razvijaju sistem za digitalno vođenje proizvodnje borovnice. Kako je nedavno saopšteno, platforma se trenutno testira u tri oblasti od velikog ekonomskog značaja: grožđa (u Španiji), uljane repice (u Finskoj) i borovnice (u Srbiji i Litvaniji).

Deo te platforme je i robot Gari koji će, kako naglašavaju stručnjaci, doprineti povećanju prinosa borovnice, a njega razvija upravo tim sa Instituta BioSense. Projekat će trajati do kraja 2023. godine i finansiran je iz programa EU za istraživanje i inovacije „Horizont 2020”, piše Politika.

„Sada smo otprilike stigli do polovine realizacije projekta, robot je testiran i operativan na terenu. Uz pomoć algoritma može da upravlja kroz redove borovnica i opremljen je najnovijom tehnologijom za uzorkovanje zemljišta, prskanje biljaka i eliminisanje korova. Na taj način, borovnice dobijaju sve ono što im je potrebno za uspešan razvoj. Kako se Srbija nalazi u povoljnom geografskom položaju, na krajnjem jugu umerenog klimatskog pojasa i kod nas uspeva slađi, severni tip borovnice, poljoprivrednici imaju priliku da ostvare veću zaradu“, izjavio je pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Oskar Marko.

On je naglasio da poljoprivrednicima u povećanju prinosa, ali i smanjenju potrebe za manuelnim radom, svakako mogu pomoći digitalne tehnologije. Kako je objašnjeno, multirobotska platforma, pored različitih robota na zemlji obuhvata i bespilotne letelice.

Stručnjaci smatraju da će platforma biti značajna ne samo zato što će zadovoljiti potrebe evropskog poljoprivrednog sektora i kreirati robote primenjive u različitim oblastima, već će omogućiti prikupljanje, integraciju i deljenje podataka važnih za unapređenje poljoprivrednog sektora i kreiranje politika.

Primenljivost savremenih tehnologija u domaćoj poljoprivedi

Saša Tešić proizvodi borovnicu na plantaži od 12 hektara u Sopotu i jedan je od ozbiljnijih uzgajivača borovnice u Srbiji. On za „Politiku” kaže da jedva čeka da se pojavi robot Gari ali mu trenutno sve ove najave zvuče kao naučna fantastika.

Od savremenih tehnologija trenutno koristi sistem za daljinsko zalivanje plantaže i sopstvenu meteorološku stanicu kao i savremenije uređaje za zalivanje. Ali ništa više od toga jer nije ni imao druge prilike. Prema njegovim rečima, postoji jedan domaći proizvođač koji je napravio mašinu za branje borovnica, ali ona za njega nije adekvatna.

„Srbija je gradonosno područje, i čim se postave mreže, te mašine ne mogu da se primene. Možda pre u Poljskoj. Zbog toga je najava o jednom ovakvom robotu zaista dobra vest, ako se bude proizveo u toj meri. Pretpostavljam da će biti manji i da će moći da se kreće među redovima“, naglašava Tešić.

Mišljenja je da su ozbiljniji proizvođači borovnice u Srbiji spremni za ulaganja u savremenu tehnologiju, za razliku od onih malih koji su u ovaj posao ušli bez pripreme i sa nerealnim očekivanjima da će preko noći zaraditi 30.000 evra po hektaru. Ljudi su, kako kaže, prodavali stanove da bi počeli proizvodnju borovnice. Ali sada, kada su videli da zarade nisu tako velike kao što su mislili, neće ni biti spremni da ulažu, jer su i dosta finansijski iscrpljeni. Istovremeno ni podsticaji nisu previše veliki za voćare sa velikim ulaganjima.

„Zbog toga jedva čekam da vidim tog robota Garija. Zašto? Kad se prave biznis planovi, recimo, niko ne uzima u obzir čupanje, uništavanje korova koji se pojavljuje oko biljaka. A to je ogromna stavka, jer je po sezoni to iznos od 3.000 evra po hektaru. Ako imate 10 hektara trošak je 30.000 evra“, objašnjava sagovornik Politike i dodaje da se ova operacija obavlja ručno jer, do sada, kod nas nisu bili dozvoljeni pesticidi, ali je nedavno odobreno hemijsko tretiranje zemljišta za uništavanje korova.

Saša Tešić pretpostavlja da će i robot raditi po tom principu. Upitan da li će robot moći da zameni i berače, odgovara da borovnica ima četiri faze zrenja i berbe, što znači da nije u isto vreme zrela.

„Mašine za branje, koje se mogu naći na tržištu, rade uglavnom po principu trešenja, ali u tom slučaju otpadaju i nezreli plodovi. Dakle, smanjuje se cena radne snage, ali se istovremeno uništi bar 50 odsto planiranog prinosa. Ručno branje je za sada bolje, jer je borovnica konzumni proizvod koji se odmah može plasirati na tržište, dok kod mašinskog branja ipak dolazi do oštećenja“, ocenio je Tešić.