Korona stavila volonterske i stručne prakse „na čekanje”

Volonterske prakse u brojnim kompanijama su od proleća 2020. godine „na čekanju” zbog visokog rizika da dođe do zaražavanja studenata, izjavila je za Biznis.rs Marija Jovanović, koordinatorka programa Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu.

„Tek u poslednjih nekoliko meseci smo počeli da primamo zahteve za oglašavanje pozicija za obavljanje prakse od kompanija koje su uspostavile i osmislile programe koji kombinuju dolazak u kompaniju sa radom od kuće”, rekla je Jovanović.

Ona je objasnila da je čitava situacija u vezi sa pandemijom umanjila prilike za obavljanje studentskih i stručnih praksi. U univerzitetskom Centru za razvoj karijere se ipak nadaju da će se situacija uskoro normalizovati, jer su trenutno obe strane na gubitku – i studenti i kompanije.

„Najčešće primamo pitanja vezana za pripreme za konkurisanje za praksu i posao, ali i za stipendije i mobilnosti. Neke od najčešćih tema savetovanja jesu i problemi sa motivacijom, učenjem, stresom, organizacijom i upravljanjem vremenom tokom studija“, navela je Jovanović.

Prakse su prvi koraci do posla

Za mlade bez iskustva jedan od najboljih načina da zakorače na tržište rada i steknu neka prva iskustva u radnoj biografiji jeste kroz volonterske prakse. Kompanije takođe imaju korist jer podižu nivo stručnih kadrova i dobijaju mogućnost da pronađu najbolje radnike za sebe.

„Pružajući šansu mladim, ambicioznim studentima, poslodavci se nalaze u poziciji da prepoznaju profil kandidata koji im je potreban. To je jedan od najboljih načina regrutacije novih kadrova. S druge strane, praksa se pokazuje kao prilika da studenti nauče da primenjuju teorijska znanja koja su stekli tokom studija, kao i da steknu radno iskustvo koja će im se pokazati kao značajno u daljem radu“, istakla je Jovanović.

Stalno usavršavanje je postalo neophodno, dodala je ona, a obavljanje prakse se pokazalo kao stavka koja prethodi zaposlenju.

„Nakon uspešno obavljenih praksi, studenti dobijaju preporuku od kompanija, a neretko i ponudu za zaposlenje. Poslodavci će svakako to umeti da cene, a kandidati sa iskustvom imaće prednost u odnosu na ostale“, kazala je naša sagovornica.   

Koristi od organizovanja i pohađanja praksi su, prema rečima Jovanović, višestruke čak i kada su one na volonterskoj osnovi.

„Plaćenih praksi ima i one, za razliku od neplaćenih, uvek traju duže, pružaju više prilika za učenje i razvoj, često podrazumevaju puno radno vreme, na kraju, za najbolje polaznike tu uvek postoji i mogućnost za zaposlenje. Veliki poslovni sistemi češće od malih i srednjih preduzeća imaju programe ovog tipa, i oni služe tome da se formira mladi kadar“, navela je ona.

Fakultet nije presudan za karijeru

Centar za razvoj karijere radi sa kompanijama koje su zainteresovane za regrutaciju mladih ljudi, najčešće na početničkim prozicijama. Iako obično traže zaposlenje u skladu sa svojim kvalifikacijama, kako je objasnila Jovanović, nije neobično da kandidati donesu odluku da se oprobaju u nečemu novom.

„Nije redak slučaj da se studentima nakon prakse u nekoj oblasti ‘pali lampica’ da se oprobaju i u poslovima za koje se možda nisu školovali, ali u kojima se odlično snalaze ili ‘pronalaze’. Imamo, na primer, sjajne menadžere za odnose s javnošću ili razvoj poslovanja koji su studirali filološke ili pravne nauke, odlične novinare ili menadžere društvenih medija koji su studirali sociologiju, psihologiju ili bibliotekarstvo“, objasnila je Jovanović.

Studenti odustaju od loših praksi, iako su plaćene

Kada se radi o negativnim iskustvima, prema rečima Jovanović, ljudi u Centru za razvoj karijere više vole da preduprede probleme. To se postiže boljom edukacijom i informisanošću.

______________________________________________________________________

PROČITAJTE JOŠ:

• Diskriminatorno zapošljavanje studenata do 26 godina preko omladinskih zadruga
• Studenti u inostranstvu gube vezu sa domaćom privredom
• Studentski krediti nisu zamka za akademce

______________________________________________________________________

Jedan od zapaženih projekata koji se bavio rešavanjem nedoumica vezanih za različite forme ugovora, prava i obaveze koje proističu iz zasnivanja prvog radnog odnosa ili potpisivanja ugovora o praksi, u novembru prošle godine bio je panel – Proaktivno o pravnom aspektu prakse i prvog posla.

„Kompanije koje nejasno definišu uslove, aktivnosti ili neuspešno delegiraju ulogu mentora studentima na praksi mogu češće da iskuse odustajanje studenata od prakse, čak i ako je ona plaćena. Od volontera se ne može očekivati podjednaka posvećenost i angažman kao od studenta na praksi, osim kad je u pitanju neki viši humanitarni ili dobrotvorni cilj, što i jeste suština volontiranja“, rekla je ona.   

Od volontera ne treba tražiti radno iskustvo

Komentarišući pojavu da neki poslodavci preko volonterskih programa zapravo angažuju već iskusne kandidate za besplatan rad, direktorka agencije za zapošljavanje Partners & Orka Biljana Stefanović je osudila takvo ponašanje i navela da od volontera ne treba tražiti radno iskustvo.

„Mislim da firme koje zahtevaju tako nešto ne postupaju ispravno. Volontiranje u suštini znači početak rada i radnog iskustva. Ako kompanija traži pripravnika, volontera, radnika, svako to zvanje već u svom imenu nosi određenu edukaciju i njihovo radno iskustvo“, rekla je Stefanović za Biznis.rs.

Ona je objasnila kako izgleda volontiraje u agenciji kojom rukovodi.

„Naša praksa je da lice koje je volonter kod nas u periodu od 30 do 60 dana može obavljati poslove volonterskog rada od četiri i šest sati, da se u zavisnosti od fakulteta edukuje za pozicije posla, bilo da su to ljudski resursi, poslovi vezani za kol centre“, navela je naša sagovornica.

Stefanović je dodala da praktikanti imaju priliku da dobiju kompletnu obuku i uvođenje u posao – kako se intervjuišu kandidati, priprema dokumentacije za intervjuisanje kandidata, obavljanje razgovora, edukacija o ophođenju prema poslodavcu i licima koja potražuju zaposlenje.

„Domaći poslodavci primaju i početnika, i uglavnom su to pojedine pozicije posla gde se njihova bezbednost i zdravlje na radu ne ugrožavaju“, istakla je ona, i dodala da na kraju kompanije obično traže radnike koji imaju neko radno iskustvo.