Lagard potencijalno najbolji kandidat desnog centra na izborima u Francuskoj

Kristin Lagard (Christine Lagarde), odlazeća predsednica Evropske centralne banke (ECB), mogla bi da ostvari gotovo isti rezultat kao kandidat desnog centra Eduar Filip (Édouard Philippe) ukoliko bi se kandidovala na predsedničkim izborima u Francuskoj naredne godine, pokazalo je istraživanje agencije Cluster17, koje je naručio Politico.

Prema anketi, Lagard bi osvojila 14 odsto glasova, dok bi Filip, bivši premijer Francuske, dobio 13,5 odsto u konkurenciji sa sličnim skupom kandidata.

Lagard, koja je pre gotovo dve decenije bila ministarka finansija u vladi tadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), ranije je odbacivala mogućnost kandidature. Međutim, najava njenog prevremenog odlaska sa čela ECB u februaru naredne godine ponovo je pokrenula spekulacije o njenom ulasku u predsedničku trku, u kojoj kandidati centra i desnice za sada teško dolaze do šire podrške.

U drugačijem scenariju, u kojem bi se Lagard takmičila zajedno sa Filipom i još nekoliko kandidata koji su nedavno najavili učešće, uključujući olimpijskog šampiona u džudou Tedija Rinera (Teddy Riner) i kolumnistkinju Natašu Poloni (Natacha Polony), oboje bi dobili po osam odsto glasova. U oba ispitana scenarija, kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen (Marine Le Pen) i levičar Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Mélenchon) zauzeli bi prva dva mesta i plasirali se u drugi krug izbora, zakazan za maj.

Predsednik instituta Cluster17 Žan-Iv Dormagen (Jean-Yves Dormagen) ocenio je da anketa, prva javno objavljena koja ispituje mogućnost candidature Lagard, pokazuje koliko je biračko telo centra nepredvidivo. Prema njegovim rečima, u umerenoj i centrističkoj političkoj opciji trenutno postoji očigledan nedostatak liderstva. Taj prostor dodatno opterećuje sukob između Filipa i još jednog bivšeg premijera, Gabrijela Atala (Gabriel Attal). Filip, koji je ranije važio za jednog od glavnih kandidata za ulazak u drugi krug protiv Le Pen, nije uspeo da značajnije poveća podršku uprkos višemesečnoj kampanji.

U predsedničkoj trci su i konzervativac Bruno Retajo (Bruno Retailleau), bivši ministar unutrašnjih poslova u Makronovoj vladi, gradonačelnik Kana i kandidat desnice David Lisnar (David Lisnard), kao i evroposlanik levog centra Rafael Gliksmann (Raphael Glucksmann). Svi pokušavaju da izbegnu scenario u kojem bi se u drugom krugu našli Le Pen i Melanšon, čije su pozicije prema anketama trenutno najjače.

Lagard je ranije mogućnost kandidature nazvala veoma lošom idejom, ali od objavljivanja odluke o prevremenom odlasku iz ECB 29. oktobra nije ponovila da definitivno odustaje od političkog angažmana.

Na pitanje tokom panela na Pariskom mirovnom forumu u sredu da li i dalje isključuje kandidaturu, odgovorila je da želi da povrati slobodu govora i mogućnost angažovanja u oblastima koje nisu povezane sa monetarnom politikom. Funkciju predsednice ECB napustiće 7. februara naredne godine, oko mesec dana pre isteka roka za zvanično podnošenje kandidatura za predsedničke izbore.