Lideri najbogatijih zemalja bez jasnog cilja o nultoj emisiji ugljenika

Samit G20 u Rimu okupio je proteklog vikenda lidere najbogatijih država sveta prvi put od početka pandemije. Iako je najavljen kao vid pripreme za samit Ujedinjenih nacija o klimi u Škotskoj, ovaj skup nije rezultirao obavezujućim planom u vezi sa postizanjem nulte emisije ugljen-dioksida, što je razočaralo pojedine učesnike.

Lideri su se obavezali na ključni cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa i obećali su akciju protiv prljavih postrojenja na ugalj, prenosi Guardian.

„Održavanje (globalnog zagrevanja) 1,5 stepena će zahtevati smislene i efikasne akcije i posvećenost svih zemalja, uzimajući u obzir različite pristupe“, navodi G20 u svom završnom saopštenju. Takođe su se obavezali da će dostići cilj neto nulte emisije ugljenika „do ili oko sredine veka“, umesto da postave jasan datum 2050. godine, kao što su se nadali učesnici kampanje i domaćin samita, Italija.

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) rekao je da je razočaran što više nije moglo da se uradi i okrivio Kinu i Rusiju što nisu iznele predloge na sto, prenosi Reuters. „Razočaranje se odnosi na činjenicu da se Rusija i… Kina u suštini nisu pojavile u smislu bilo kakvih obaveza da se nose sa klimatskim promenama“, izjavio je Bajden. Predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping nisu putovali u Rim, već su komunicirali video linkom.

Posle višednevnih teških pregovora među diplomatama i liderima ostaje da se uradi ogroman posao na širem samitu Ujedinjenih nacija COP26 o klimi u Škotskoj, koji počinje ove nedelje. Britanski premijer Boris Džonson (Boris Johnson), domaćin samita COP26, rekao je da obećanje svetskih lidera posle dvodnevnih pregovora u Rimu „nije dovoljno“ i upozorio na strašne posledice po planetu.

„Ako Glazgov propadne, cela stvar će da propadne“, rekao je on novinarima, rekavši da su obaveze G20 „kapi u okeanu koji se brzo zagreva“. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (António Guterres) rekao je da je napustio Rim „sa neostvarenim nadama – ali barem nisu sahranjene“, prenosi France24.

Lideri su prvi put naveli „upotrebu mehanizama i podsticaja za određivanje cena ugljenika“ kao moguće oruđe protiv klimatskih promena, baš kao što Međunarodni monetarni fond (MMF) poziva zemlje koje najviše zagađuju da krenu tim putem postavljanjem minimalnog ugljenika.

Oni su se složili da prestanu da finansiraju nove elektrane na prljavi ugalj u inostranstvu do kraja 2021. godine i ponovo su potvrdili do sada neizvršenu obavezu da se mobiliše 100 milijardi dolara za zemlje u razvoju za troškove prilagođavanja klimatskim ciljevima.

Kada je reč o pandemiji, lideri su obećali da će podržati cilj SZO da se najmanje 40 odsto svetske populacije vakciniše protiv Covid-19 do 2021. godine i 70 odsto do sredine sledeće godine, povećanjem ponude vakcina u zemljama u razvoju i uklanjanjem ograničenja u snabdevanju i finansiranju.

Uprkos rastućoj inflaciji, podstaknutoj poskuljenjem energije, kao i uskim grlima u lancu snabdevanja, što opterećuju svetsku ekonomiju koja se još uvek potresa zbog poremećaja izazvanih pandemijom, lideri G20 su odbacili brzopleto uklanjanje nacionalnih podsticajnih mera.

Lideri su postigli dogovor koji će multinacionalne kompanije podvrgnuti minimalnom globalnom porezu od 15 odsto, kao deo napora da se izgradi „stabilniji i pravedniji međunarodni poreski sistem“. Američki internet giganti kao što su Amazon, Alphabet, Facebook i Apple, koji su imali koristi od baziranja u zemljama sa niskim porezima kako bi minimizirali svoje poreske račune, posebne su mete nove globalne regulative.