Koliko često treba usklađivati penzije?

Najstarije građane u Srbiji od januara 2023. godine očekuje korekcija penzija naviše. Prema najavama člana Fiskalnog saveta Nikole Altiparmakova, povećanje penzija će na osnovu sadašnjih projekcija i usklađivanja prema „švajcarskoj formuli“ iznositi više od 10 procenata.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 1. januara 2020. godine uvedena je indeksacija penzija prema „švajcarskoj formuli“, kojom se primanja penzionera usklađuju sa rastom inflacije i prosečnom zaradom, odnosno 50 odsto sa troškovima života, a 50 odsto sa rastom zarada. Iako je njome prvobitno bilo predviđeno usklađivanje rasta penzija dva puta godišnje, ipak se prešlo na jednogodišnje, jer se inflacija vrlo malo menjala.

Prvi korak kada je reč o penzijama i “švajcarskom modelu” jeste uređeno usklađivanje, smatra programska direktorka Centra za socijalnu politiku prof. dr Gordana Matković.

“Suštinski, mi jako dugo nemamo uređeno usklađivanje penzija i bio bi red da počnemo da ih usklađujemo na propisan način. Naravno da je kombinacija troškova života i rasta zarada za nas najprikladnija, ali kada ovako ubrzava inflacija postavlja se pitanje da li to treba da bude jednom godišnje i da li treba čekati da prođe godinu dana pa da se na osnovu ranijih podataka gledaju troškovi života i sve ostalo” kaže Matković u razgovoru za Biznis.rs.  

Penzionerima su penzije od 1. januara ove godine povećane za 5,5 odsto. Ipak, oni time nisu bili zadovoljni i većina je smatrala da je to zapravo dodatno smanjenje, odnosno mali procenat u odnosu na povećanje zarada u javnom sektoru.

Prema poslednjim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, prosečan iznos penzije u martu ove godine iznosio je 30.974 dinara.

Komentarišući uvođenje garantovanih, socijalnih penzija o kojima se govori godinama unazad, kojima bi bilo rešeno pitanje egzistencije više od 200.000 građana koji imaju preko 65 godina, a nisu ostvarili pravo na penziju, niti imaju neke druge prihode, naša sagovornica kaže da se taj broj smanjuje i da su uglavnom žene te koje nisu osigurane.

Matković kaže da je veliko pitanje da li zemlja koja uđe u neku fazu razvoja može sebi da priušti socijalne penzije.

“Tu sada postoje dve opcije. Jedna je da se makar u prvom koraku ide na socijalne penzije za one koji su ugroženiji, a to znači da se u okviru ovog modela novčane socijalne pomoći razvijaju posebna pravila koja bi manje uzimala u obzir imovinu kada je reč o starima i više respektovala prihode domaćinstva. To je po meni prvi korak i da se ide na nešto višu starosnu granicu u odnosu na ono što je starosna granica za penziju po osnovu osiguranja”, zaključuje Matković.