Može li Evropa da napravi svoj Amazon?

Predsednik Francuske, Emanuel Makron (Emmanuel Macron)  izložio je prošle nedelje ambiciozan plan da Evropa do 2030. godine stvori deset tehnoloških divova, vrednih 100 milijardi evra.

To je, odmah po objavi, komentarisano kao njegov „pokušaj da se evropske firme izbore sa američkim, koje dominiraju u tom sektoru“, ali se moglo čuti i da Evropa još uvek nije spremna za to.

U tehnološkom segmentu, zaista, nema vodećih evropskih brenova, dominatnih ni na Starom kontinentu, a tek ne širom sveta. Iako se u Evropi stalno priča o inovacijama, realnost je da su američke i kineske kompanije te koje su osvojile svet inovativnosti, dok se Evropa ne nalazi ni blizu njih. Sam pogled na listu najvećih tehnoloških kompanija koju objavljuje Statista pokazuje da evropske firme nisu ni blizu vrha. Tek na sedmom mestu najvećih za 2020. godinu našao se SAP. Nemačka multinacionalka posvećena dizajnu IT proizvoda za upravljanje preduzećima, čija se vrednost procenjuje na 58.000 miliona dolara. Na dnu liste su Instragram, Accenture (sa sedištem u Irskoj), Intel, Adobe, Samsung ( sa sedištem u Južnoj Koreji) i Salesforce.

Upravo zbog ovog poretka najvećih svetskih tehnoloških kompanija, Makronova ideja se dovodi u pitanje. Jedni govore da evropski tehnološki ekosistem nije motivisan na isti način kako je to američki ili kineski. Drugi kažu da, možda, u ovim državama ima više talenta, ili se ulaže više kapitala…

Stručnjaci ukazuju  da je verovatno u pitanju spremnost za ulaganja u oglašavanje. Recimo, Amazon je, tokom prošle godine, uložio oko 22 milijarde dolara na troškove oglašavanja, što je ovu firmu postavilo na prvo mesto liste oglašivača u svetu. Zapravo, procenjuje se da je skoro dva odsto svetskih ulaganja u oglašavanje širom sveta koncentrisano oko kompanije koju je osnovao Džef Bezos (Jeff Bezos).

Međutim, izvesno je da oglašavanje ne može biti jedini razlog koji opravdava trenutni sastav evropskog tržišta, već i drugi parametri poput ulaganja u tehnologiju i inovacije. Vodeće tehnološke kompanije, osim u oglašavanje, veći deo svog bruto domaćeg proizvoda ulažu u sektor informacionih i komunikacionih tehnologija. Ovaj segment čini oko 3,3 odsto američkog bruto domaćeg proizvoda, u Kini je 2,16 odsto, a u Evropi 1,6 odsto. U istraživanja i razvoj danas najviše procenata svog BDP ulaže Južna Koreja (4,8 odsto), SAD (2,8 odsto), Kina i Evropa (po 2,1 odsto).

Svakako ne treba zaboraviti da su, istorijski gledano, SAD zauzele snažnu poziciju u ovoj industriji stvaranjem kompanija poput IBM, HP, Intel ili Motorole, a koje su stvorene uglavnom razvojem vojne industrije. Tome valja dodati i američki investicioni mentalitet, ali i ogroman broj talenata koji proizvodi jedinstveni univerzitetski sistem u svetu. Nije, naime, beznačajna činjenica da je od deset najboljih fakulteta na svetu, čak osam njih u SAD. Evropa još uvek nema tu tradiciju, ni u promovisanju inovacija, ali ni u prenošenju znanja ove vrste između obrazovnog sistema i kompanija.

Pored toga, podrška potrošačkom mentalitetu i podsticanje potrošnje koju već dugo gaji FED, utiče da se stvaraju novi i novi igrači na tehnološkom tržištu, poput Netflixa.

Evropa, osim farmaceutske industrije, još uvek nije u većoj meri proizvela robu ili usluge koje dovode do masovne potrošnje. To je, još uvek, rezervisano za Amerikance. Ipak, nagli bum u segmentu društvenih mreža, gde postoji velika potražnja potrošača i niske prepreke za ulazak na tržište, a koji su zabeležili TikTok ili Clubhouse, dokazuje da postoje šanse da i evropske firme i investitore naprave nešto slično.

Kritizeri Makronove ideje kažu i da Evropa nema prostor za inovacije i razvoj kompanija kakva je, recimo, Silicijumska dolina. Ali, iako nema nešto tako veliko, poznato i moćno, Evropa, odnosno države poput Britanije, Francuske, Nemačke, Švedske, Finske i Danske uspele su da iz nekih prostora iznedre kompanije kakav je Zalando, Spotify ili Trivago.

Procene su, ipak, da je Makron predstavljajući svoju ideju, imao na umu trend koji već neko vreme postoji u tehnološkom svetu u Americi. Veliki tehnološki centri, poput San Franciska postaju preskupi, pa se ove firme premeštaju na nove lokacije, što zbog boljih cena kuća, to i zbog kvalitetnijih poreskih podsticaja. HP je, recimo, objavio da se seli u Hjuston. Austin će biti novo sedište kompanije Oracle, mesto gde će i Apple locirati novi tehnološki makro kompleks.

Države koje takođe privlače važne tehnološke kompanije su Izrael, Indija, Brazil ili Singapur. U tom smislu, šansu imaju i delovi Evrope. Prema rang listi najboljih regiona za investiranje su se godinu dana pre izbijanja pandemije korona virusa, našli Katalonija, Madrid, Lombardija, Istanbul i Lisabon.

Ključ je, ipak, prema mišljenju svih, obrazovanje. Ukoliko Evropa bude, poput Amerike ili Južne Koreje prilagodila svoje univerzitete promociji inovacija, moguće je da postigne i uspeh koji će biti oličen u nekom novom, evropskom i potpuno drugačijem Amazonu ili Microsoftu.