Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Korona kriza poremetila migracije

Nemcima nedostaje radnika, pa i radne snage iz Srbije

BiznisBolji posaoEUPoslovanjePreduzetnikVesti

30.8.2021 08:41 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Nemcima nedostaje radnika, pa i radne snage iz Srbije Nemcima nedostaje radnika, pa i radne snage iz Srbije
Ako neko negde može da zaradi nekoliko puta više nego u Srbiji, teško je sprečiti njegov odlazak. Naime, kako je objasnio stručnjak za migracije... Nemcima nedostaje radnika, pa i radne snage iz Srbije

Ako neko negde može da zaradi nekoliko puta više nego u Srbiji, teško je sprečiti njegov odlazak. Naime, kako je objasnio stručnjak za migracije Vladimir Grečić na vest da Nemačkoj zbog manjka radne snage godišnje treba 400.000 useljenika da bi zadržala talente i visokostručnu radnu snagu, ekonomskim rečeno, Srbija mora da bude konkurentnija.

Šef nemačke službe za zapošljavanje Detlef Šile (Detlef Scheele) već je zatražio od federalnih vlasti da dozvole ulazak novih migranata u tu zemlju. On je za Süddeutsche Zeitung izjavio da Nemačka svake godine ostaje bez 150.000 radnika zbog demografskih problema, kao i da će ta situacija biti sve gora.

„Potrebno nam je 400.000 useljenika godišnje. Od negovateljica, preko majstora za klima-uređaje, transportnih radnika, do profesora. Manjak kvalifikovane radne snage postoji u svim strukama. Rešenje vidim u migraciji koja bi popunila rupe na tržištu rada“, izjavio je Šile.

Pošto je reč o brojci koja je daleko veća od ranijih procena o radnoj snazi potrebnoj Nemačkoj, vest je izazvala dilema da li to nagoveštava nove migracije iz Srbije i odlazak kvalifikovane radne snage koja ovde već neko vreme manjka.

Dopisnik RTS-a iz Nemačke, Nenad Radičević, istakao je da je to direktna posledica pandemije korona virusa zbog koje je u proteklih godinu i po dana u Nemačku došao drastično manji broj ljudi nego što je to uobičajeno.

„Prošle godine ih je mnogo manje došlo iz birokratskih, tehničkih razloga. Skoro nijedna ambasada nije izdavala vize, ili je taj proces bio veoma usporen, čak i za one zemlje koje imaju najmanje prepreka za zapošljavanje u Nemačkoj, kao što je Srbija i uopšte zemlje Zapadnog Balkana, za koje je u februaru prošle godine čak došlo do promene propisa kojima im je dodatno olakšana mogućnost dolaska u Nemačku“, naveo je Radičević za Sputnik.

Naime, viza se teško dobijala, ili sa ogromnim čekanjem, tako da je ova vest, smatra on, više apel za ljude koji se bave zapošljavanjem u Nemačkoj da birokratija bude labavija. On ne spori da manjak kvalifikovanih radnika postoji i da će toga tek biti i zato izjavu Šilea vidi više kao upozorenje za naredne godine, jer je broj onih koji su tražili da se njihove diplome nostrifikuju pao na nekih 40.000. To znači da je priliv mali, a koliko god to za Nemačku bila neugodna tema, njena budućnost i održavanje postignutog standarda, kako kaže, zavisi od priliva nove radne snage, novih migranata.

Radičević zato smatra da je sasvim moguće da i dalje bude zadržana odluka nemačke vlade o povoljnijim uslovima za dolazak radnika sa Zapadnog Balkana koja važi do 2023. godine, pa i povećana kvota prema kojoj je to na godišnjem nivou omogućeno za 25.000 ljudi.

„Ipak ne očekujem neki dramatičan priliv iz Srbije. Proces migracija nije lak – ljudi dolaze, ali se i vraćaju. Ako se jedna osoba snađe, a ostatak porodice ne, onda je to pitanje ličnih sudbina, a ne samo finansijsko pitanje u vidu mesečne zarade“, smatra dopisnik RTS-a.

Sličnog mišljenja je i profesor Ekonomskog fakulteta u penziji i član Koordinacionog tima za upravljanje migracijama Vladimir Grečić, koji ne veruje da bi to trebalo da predstavlja neku veliku opasnost po Srbiju po pitanju većih migracija.

„Uvek treba biti oprezan sa podacima, jer je dinamiku migracija dosta teško uhvatiti. Pogotovo što Srbija takvih podataka nema i praktično ih crpimo iz imigracione statistike zemalja u koje naši ljudi odlaze. Do 2016. godine trend rasta je bio iz godine u godinu, i Nemačka, koja ima najjaču privredu u Evropi, apsorbovala je i najviše radne snage“, objasnio je Grečić za Sputnik.

On je dodao da je od 2016. godine taj broj je nešto ublažen – do tada je u Nemačku išlo oko 60.000 godišnje, dok je pik bio u 2015. godini, a od tada je taj broj iz godine u godinu malo smanjivan, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

„Ono što mi ne znamo (i to ne samo Srbija), to je koliko se ljudi vraća. Znali smo samo na početku pandemije, ali ne znamo kvalifikacionu i obrazovnu strukturu onih koji se vraćaju, tako da ne očekujem ni sada posle ovoga da će biti neke velike promene u migracionim kretanjima Evrope“, ocenio je Grečić.

Kako je on istakao, Srbija mora da bude konkurentnija za kadrovski priliv, za privlačenje i zadržavanje kadrova, a jedan od mnogo faktora koji utiču na to je ono što se u ekonomiji zove ‘cenovna konkurentnost’, što znači da cena rada mora da bude viša.

„Ako neko može da zaradi dva do tri puta više negde drugde, gde će naravno da ima veće troškove, ali sigurno ne dva puta veće, otići će. Zato Srbija mora da bude konkurentnija za talente, za visokokvalifikovanu, visokostručnu radnu snagu, da bi je zadržala. To spada u stvaranje ambijenta da se zadrže kadrovi, ali i privuku oni iz drugih zemalja. Praktično sve zemlje u EU tako funkcionišu“, zaključio je Grečić.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...